Међународно право против конфискације руске имовине коју је Запад замрзнуо

Адвокати из Црне Горе су упозоравали Владу да није искључено да ће наша држава морати да плати одштету због замрзавања имовине без одлуке суда

План који су сковале Сједињене Америчке Државе и Европа, а који је подразумијевао да се замрзнутом руском имовином плати обнова територија Украјине погођених ратом, изгледао је као идеално рјешење. Ипак, проблем је што га није могуће остварити како су то замислили у САД и ЕУ. Правни стручњаци су јасни – конфискација имовине била би удар на суверенитет, те подсјећају да је немогуће да би оваква одлука могла да прође на Савјету безбједности Уједињених нација, објавио је Адриа портал.

Замисао САД и ЕУ се показала много тежом него што се на први поглед могло замислити, и чини се да је све мање остварљива. Стручњаци упозоравају да би овакав сценарио вјероватно представљало кршење међународног права и потенцијално представљало опасан преседан за земље да узму имовину других.

Некада се чинило да је новац на дохват руке – од почетка рата, западне земље су замрзле више од 330 милијарди долара имовине руске Централне банке која се држи у иностранству.

С обзиром да је највећи дио суме, преко 217 милијарди долара, замрзнут у Европској унији, највиши званичник блока Г7, Урсула фон дер Лајен, обец́ала је прошлог мјесеца током конференције посвећене реконструкцији Украјине да ће „до љетње паузе“ представити легалан начин коришћења те руске имовине у корист Украјине.

Али њена изјава изазвала је нелагодност међу званичницима блока и дипломатама који су били укључени у вишемесечне расправе о тој идеји и сматрали да је све компликованија.

Експерти кажу да потпуно заплијена руске имовине носи значајне правне и финансијске ризике.

Према међународном праву, имовина би могла бити заплијењена гласањем у Савјету безбједности Уједињених нација, одлуком Међународног суда правде или послератним споразумом. Ниједна од тих опција не изгледа као вјероватна, пише Модерндипломацy.еу

Русија, чланица Савета безбједности, ставила би вето на свако гласање тамо. Ниједан договор се не може постићи док рат још траје. И ниједан случај није покренут пред судом, а да јесте, међународно право се противи конфискацији имовине Руске Централне банке, што би представљало повреду њеног суверенитета, кажу правни стручњаци.

И у САД признају да је оваква замисао тешко остварива. Министарка финансија Џенет Јелен рекла је Конгресу прошлог мјесеца да би конфискација руске имовине замрзнуте у Сједињеним Државама вјероватно захтијевала измјену америчког закона.

Европски званичници су у повјерљивом извештају, у који је увид имао Њујорк тајмс, рекли да „не постоји вјеродостојан правни пут који дозвољава конфискацију замрзнуте или имобилисане имовине искључиво на основу тога што је та имовина под ЕУ рестриктивним мјерама.

Већину замрзнуте имовине држи Еуроклеар, велика компанија за финансијске услуге са сједиштем у Бриселу. Еуроцлеар је рекао да је забринут за минимизирање „потенцијалних правних, техничких и оперативних ризика“ који би могли произаћи из предлога Комисије.

Званичници Еуроцлеар-а брину да ц́е то наштетити репутацији еура и послати сигнал страним инвеститорима да њихов новац није безбиједан у Европи.

Без међународне координације, инвеститори би могли да се обрате другим регионима и валутама.

Црна Гора замрзнула имовину без одлуке суда

Подсјећамо, Црна Гора је, прије нешто више од годину, замрзнула имовину више десетина руских држављана и то без одлуке суда.

Устав Црне Горе гарантује приватну имовину и странцима, а она може бити замрзнута или евентуално одузета само ако је суд доказао да је стечена од криминала. Због тога су посланици тадашњег Демократског фронта као и власник и главни уредник портал Biznis.me Предраг Зечевић поднијели двије одвојене иницијативе за оцјену уставности закона на основу којих су уведене санкције.

О томе Уставни суд тек треба да се изјасни.

Адвокати из Црне Горе су упозоравали Владу да није искључено да ће наша држава морати да плати одштету због замрзавања имовине без одлуке суда.

Одмрзавање могуће

Влада Црне Горе је донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним држављанима.

У одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере.

То се може урадити када буде утврђено да је тај дио средстава или имовине неопходан да задовољи основне потребе физичких лица и њихових чланова породице, укључујући трошкове за исхрану, закуп, хипотеку, љекове и здравствену заштиту, порезе, премије осигурања и јавне комуналне услуге. Имовина се може ослободити иако је намијењена искључиво за плаћање разумних стручних хонорара и трошкова насталих у вези с пружањем правних услуга, за службене потребе, потребе дипломатске мисије, конзуларне канцеларије или међународне организације која ужива имунитет.