У Црној Гори 120.000 странаца, махом из Русије и Украјине

Рат у Украјини довео је до позитивних економских токова за државни буџет што је резултирало снажним растом четири категорије буџетских прихода, нарочито у 2023. Години, а према аналитичарима то је могло да буде можда и дуплирано. 

Милош Вуковић извршни директор "Fidelity conslutinga" објавио је недавно обимну анализу о приходима у буџет Црне Горе који су настали због ванредних догађаја као што је рат у Украјини.

Вуковић изводи јасан закључак да је вандредни, екстерни догађај (рат у Украјини) довео до позитивних економских токова за државни буџет што је резултирало снажним растом четири категорије буџетских прихода, нарочито у 2023. години.

Подсјетимо у Црној Гори у овом тренутку боравак има око 120.000 странаца, махом Руса И Украјинаца, што чини око 20 одсто укупног броја становника Црне Горе.

У Вуковићевој анализи се истиче да свеобухватним прегледом прихода буџета, уједињеним у јединствену табелу, од фебруара 2022. до 31.08.2023. године, запажа се значајна додатна акумулација у четири главне категорије прихода државног буџета (ПДВ, акцизе, порез на добит и доприноси за Фонд ПИО) у односу на моделом пројектоване вриједности.

-Када се рат у Украјини заврши, приходи буџета ће се вратити у предвидљиве, ниже оквире док ће текући расходи остати на високом нивоу, што ће изазвати огроман дефицит у јавним финансијама који ће се морати финансирати задужењем по високим каматама – каже Вуковић.

Он наводи да према подацима, од почетка рата (фебруар 2022. године) па до 31. августа 2023. године, у буџет Црне Горе је уплаћено око 338 милиона еура више од моделом пројектованих буџетских прихода за ове четири категорије прихода.

-Може се са констатовати да је рат у Украјини главни узрочник повећаних буџетских прихода у 2022. а нарочито у 2023. години, када је за првих осам мјесеци, наплаћено чак 257 милиона еура више од моделом пројектованих буџетских прихода – истиче Вуковић.

Укупно, приходи су премашили моделом пројектоване вриједности за 338 милиона еура, с растом од 81 милиона еура у току 2022. године и изузетним порастом од 257 милиона еура у 2023. години.

Он тврди да се може очекивати да у 2023. години, ове четири категорије прихода порасту на око 380 милиона еура у односу на моделом пројектоване.

-Дакле, изузетно висока наплата прихода буџета, нарочито у 2023. години, у највећој мјери је резултат "једнократног" екстерног догађаја (рат у Украјини) и доласка преко 120.000 људи, који у највећој мјери имају снажну куповну моћ (троше као 250.000 грађана Црне Горе), што прави огромне дисторзије на црногорском тршишту а на штету највећег броја грађана Црне Горе који због те чињенице плаћају веће цијене роба и услуга, са посебним акцентом на енормно увећање цијене станова, како за продају, тако за ренту – каже Вуковић.

На другој страни, сада је јасно да су ове бројке могле да буду значајно боље, а по неким анализама због санкција које смо увелу Русији изгубили смо најмање онолико колико добијамо досељавањем 120.000 странаца.

Иако је Црна Гора ове године остварила највише прихода од туризма, не може се са сигурношћу рећи да је оборен рекорд из 2019. године. Један од главних разлога је, како је за АДРИА Телевизију казао економски аналитичар Давор Докић, мањи број туриста из Русије.

Црна Гора је прије годину и по увела санкције Русији, те укинула директне летове ка тој земљи. Затим је услиједило и замрзавање имовине за десетине руских држављана, а због тога су пред Уставним судом двије иницијативе за оцјену уставности те одлуке. Све ово је и те како утицало на љетњу туристичку сезону.

Очекује се да ће укупан приход од туристичке сезоне износити 1,3 милијарде, али инфлација од преко 40 одсто условила је да смо на истом нивоу као и 2019. године, казао је Докић.

"Неколико фактора утиче на то. Прије свега, ми смо се олако одрекли руског тржишта. Господин Кривокапић, мислим да је он тада био премијер, прва одлука била је укидање летова из Москве за Црну Гору. Потрчали смо да послушамо препоруке Европске Уније, али ЕУ не сноси посљедице тих препорука. Економске посљедице сноси Црна Гора. И ми, да би неко добио тапшање по рамену, смо се одрекли 300 до 350 милиона чистих прихода", рекао је Докић.

Он истиче да је руско тржиште, након српског, за нашу државу најважније. Нада се да 44. Влада неће поновити грешке претходника, већ да ће слиједити искључиво интересе државе.

"Ја се надам да Милојко Спајић неће и Израелцима да уведе санкције, ево и они ратују са Палестином…. Једном морамо да почнемо да гледамо и слиједимо наше интересе. Све је то океј, све те препоруке, све је то лијепо, чујемо и климнемо главом, али нам на првом мјесту мора бити наш национални интерес. А наш национални интерес је да будемо домаћинска, добра земља која прима сваког", саопштио је Докић.

Закључује да је Црна Гора превише мала да би рјешавала спорове између других земаља, те да одлуке попут увођења санкција не треба доносити исхитрено не узимајући у обзир егзистенцијалне интересе наше државе.