Владика Методије и протојереј Јован Пламенац и даље под тајним надзором АНБ

Уочи парламентарних избора у Црној Гори 30. августа 2020. године на медијској сцени Црне Горе појавио портал Удар. Појавио се као дивља творевина: нерегистрован, без импресума, адресе и контакта. Све вријеме свог постојања агресивно је критичарима политике Мила Ђукановића импутирао шпијунажу, кривично дјело за које је запријећена казна од 2 до 10 година затвора. На удару Удара тако се нашао један број политичара, новинара, свештеника, бивших полицајаца и војника, НВО активиста…

На порталу Удар као сарадник Безбједносно-информативне агенције Републике Србије (БИА) нашао се и бивши војник Владо Булатовић. Он је поднио тужбу против Министарства јавне управе и медија. Његов адвокат Никола Ангеловски у тужби је навео да је изостао надзор државе, да надлежне институције нијесу забраниле објављивање оптужби непоткријепљених чињенцама и изворима и да нијесу утврдиле ко је власник и ко су уредници портала Удар.

Судија Основног суда у Подгорици Радован Влаовић пресудио је у корист Булатовића, чиме је потврдио став адвоката Ангеловског.

У образложењу пресуде он је рекао да је током јула 2020. године на националном интернет домену Црне Горе (.ме) покренута електронска публикација www.удар.ме, чија је наводна мисија била објављивање строго чуваних истина и тајни, а у суштини се радило о етикетирању и анонимном оптуживању људи без навођења аутора, без навођења било каквих доказа и релевантних извора, те без могућности да се чује и страна која се оптужује.

Да су оптужбе на рачун Булатовића објављене на порталу Удар неистините говори и чињеница да је Агенција за националну безбједност својим актом од 25. маја 2021. године обавијестила тужиоца да није предузимала мјере прикупљања података у односу на њега, да није водила евиденцију његових података, нити постоји било каква документација у том правцу.

На ванредној конференцији за медије 6. фебруара 2021. године потпредсједник Владе Дритан Абазовић оптужио је бившег директора АНБ Дејана Перуничића за незаконито праћење грађана говорећи о вези бившег руководства Агенције за националну безбједност и портала Удар, „зато што службеници Агенције не могу предузимати активности уколико немају наредбу и налог директора. Да ли је господину Перуничићу неко из државног врха, криминалних структура или било које друго лице давало налоге и наређивало да изда такве налоге, противзаконите, својим службеницима, он је дужан да каже.“

Перуничић је словио за једног од најоданијих људи Мила Ђукановића.

У вријеме када је био Директор Агенције за националну безбиједност Дејан Вукшић поднио је кривичну пријаву против Дејана Перуничића зато што је незаконито спроводио мјере тајног назора према црквеним великодостојницима и лидерима ондашње опозиције.

„Дошао сам до свих релевантних података и доказа које сам прослиједио такође Специјалном тужилаштву, конкрентно везано за портал Удар, који, по мени, најдиректније упућују која су лица у томе учествовала“, рекао је Вукшић тада у једној телевизијској емисији.

Портал Удар је улетио на медијску сцену Црне Горе попут метеора који улети у земљину атмосверу. И, као метеор, бљеснуо је и – „сагорио“. Његов домен је закупљен из Румуније. Постављен је на интернет помоћу анонимног регистратора имена домена, као што је Њалла (који као средство плаћања користи биткојн, коме се не може ући у траг). Посљедњи текст објавио је на дан парламентарних избора 30. августа 2020. године. Након пар дана је угашен. Потом је домен удар.ме стављен на продају – за 280 евра.

Портала Удар више нема, али зло које је посијао и те како је живо. Као што су и даље активни сијачи тог зла.

Адвокат Никола Ангеловски већем броју оних који су били мета Удара понудио је да покрену судски процес, као што је то учинио Владо Булатовић.

Сасвим је извјесно да ће тај спор против Државе добити на суди, јер га је Булатовић већ добио. Десетак њих се одазвало његовом позиву.

За све је Агенцији за националну безбједност послао упит да ли су од њене стране предузимане мјере прикупљања података за сваког од њих појединачно, да ли Агенција води евиденцију њихових личних података и да им се, уколико постоје, документа о прикупљеним подацима ставе на увид.

У одговору који је потписао директор АНБ Борис Милић пише:

„…обавјештавамо Вас да Агенција за националну безбједност није предузимала мјере прикупљања података о Вама, нити води евиденцију Ваших личних података, те сходно наведеном, не постоје документа о прикупљеним подацима која би Вам се могла ставити на увид“.

То пише у одговору свима осим епископу будимљанско-никшићком Методију и барском пароху протојереју Јовану Пламенцу. У одговору њима двојици пише:

„У поступку по наведеном захтјеву утврђено је да би удовољавање истом могло отежати или онемогућити извршење одређених послова из надлежности Агенције те, у складу са чланом 18 став 3 Закона о Агенцији за националну безбједност („Службени лист“, бр. 28/05 и 86/09 и „Службени лист Црне Горе“, бр. 73/10, 20/11 и 08/15), Агенција није дужна да поступи у складу са ставом 2 наведеног члана“.

Из овог одговора произилази закључак да су владика Методије и свештеник Јован Пламенац, којима је Удар импутирао активну сарадњу са БИА, и даље под тајним надзором АНБ.

АНБ је насљедница у Црној Гори бивше југословенске тајне службе (УДБА). Очито, задржала је методе њеног рада. Умјесто да буде заштитник Државе и њеног уставног поретка, она је била заштитник Мила Ђукановића и његовог режима. Иако тај режим већ три године није на власти, у методу рада и сврси постојања Агенције за националну безбједност суштински се ништа није промијенило. Она и даље функционише на начин као у вријеме владавине режима Мила Ђукановића и са кадровима тог режима.

www.in4s.net