Заплијењене руске јахте пропадају, власници спремају тужбе, и Црна Гора у проблему
Замрзавање покретне и непокретне имовине руских држављана доводи до све већих проблема широм свијета, а понајвише у Европи. Најсликовитији примјер је заплијена јахти и суперјахти богатих Руса, због којих су се државе у којима су усидрене у проблему. Наиме, ова луксузна пловила захтјевају много бриге, које прати редовно одржавање, а за неке је трошак чак и 1.000 долара дневно. Уколико јахте не буду одржаване како треба, власници пријете тужбама, те се државе излажу великим трошковима јер их морају одржавати у стању у којем су их заплијенили.
Одржавање једне суперјахте може стајати и више од 100 милиона долара – иначе пријети еколошка катастрофа, пише Јутарњи.хр.
Такође, док се рат у Украјини не заврши оне морају свакодневно да се сервисирају, подмазују и чисте. Њихови мотор и други метални дијелови рђају, неактивна климатизација узрокује буђ по кабинама, одржавање свих бродских система – од десалинизатора до пумпи – мора се редовито одрађивати. Брод се мора прати макар једном недјељно како би се опрала со и прљавштина и тиме избјегло вишемилионско поновно фарбање, преноси Слободна Далмација.
Уз наџор везова и конопа, подмазивање и друге најнужније послове, такав брод који обично броји 30-ак чланова посаде и даље изискује на дужности (и на пуној плати) барем њих пола. Осигуравајуће куће захтијевају редовно одржавање, а плаћање полисе која брод штити од потонућа, поплаве или пожара додатна је огромна ставка. Придодају ли се томе лучке накнаде које за таква пловила, рецимо у САД-у износе готово 1.000 долара дневно, годишњи трошак држања руске јахте на везу у америчкој луци износи отприлике 10 милиона долара.
У Гибралтару је усидрена највећа једрилица на свијету, Sailing Yacht A Андреја Мељниченка, вриједна 550 милиона долара, с јарболом вишим од Биг Бена. ‘Amore Vero‘ шефа Росњефта Игора Сечина замрзнута је у Француској, а ‘Crescrent‘ у Шпанији. Њемачка је у својим лукама задржала мегајахту Dilbar од 512 стопа и 600 милиона долара санкциосаног руског милијардера Алисхера Усманова… Укупна вриједност заплијењених руских мегабродова, према Bloomberg Nenjsu, износи најмање 4 милијарде долара. И све оне морају да се одржавају, јер власници већ сада пријете тужбама.
Како ће се ријешити овај финансијски ребус? Чак и према најконзервативнијим процјенама, само америчка и италијанска влада морају издвојити најмање 50 милиона долара годишње за одржавање заплијењених пловила из руске богаташке флоте.
Када је у питању Црна Гора и код нас се налази једна јахта о којој су медији већ писали. Суперјахта „Luminositu“ од марта прошле године борави у марини „Порто Монтенегро“ у Тивту а припада Андреју Г. Гурјеву, једном од руских олигарха који је на листи санкција.
Гурјевљева јахта, која је под заставом Кајманских острва, процијењена је на око 120 милиона еура. Гурјев, међутим, због санкција под којим се налази, није у могућности да плаћа одржавање ове мега јахте, тако да је пловило, практично напуштено и о њему морат да се стара марина „Порто Монтенегро“ или држава Црна Гора. У овом тренутку тешко је процијенити колико је то новца, али на сајту „Порто Монтенегра“ у рубрици о јахтама, као један од савјета на који власници морају обратити пажњу стоји да „уколико је јахта активна на Медитерану, укупна цијена одржавања на годишњем нивоу може износити око 770.000 долара, док трошкови управљања могу бити и до 15% виши од укупног износа“. Стручњаци истичу и обавезно осигурање пловила, што онда доводи до износа од преко милион долара.
И, можда неће бити проблем што Црна Гора, „Порто Монтенегро“ и остале компаније неће имати овај приход од преко милион долара, већ се може, како је и најављивано, јавити Гурјев са оштетним захтјевом код неког од међународних судова. Подсјетимо, чак 20 руских олигарха, а изгледа да ће их бити и више, туже Европску унију јер су кажњени тако што су им, рецимо, одузете луксузне виле и заплијењене или протјеране јахте из најатрактивнијих марина у свијету. Олигарси узвраћају ударац, истина, у Европском суду правде, а у контраофанзиви су и бројне фирме погођене одлукама Брисела.
Иначе, за 44 некретнине у Црној Гори, Управа за катастар и државну имовину донијела је одговарајућа рјешења којима је ограничено располагање имовином, а односи се на 34 руска држављанина којима су уведене санкције.
Коначан епилог се чека од Уставног суда, гдје су поднијете двије иницијативе за оцјену уставности одлуке да се замрзне имовина руским држављанима у Црној Гори. Уколико се испостави као тачно упозорење правних стручњака, да није у складу са Уставом замрзнути имовину, Црна Гора ће се, готово сигурно, наћи пред тужбама којима ће бити тражена вишемилионска одрштета.
adria.tv
