И у новој власти доминираће они који амбасадама доказују да су се одрекли предака

ПИШЕ: Бошко Вукићевић

Још увијек је рано говорити о новој црногорској Влади, јер су преговори тек почели и вјероватно ће дуго трајати, али ако се по јутру дан познаје – бићемо свједоци још једног корака уназад у процесу демократизације земље.

Све су прилике да западни покровитељи намећу ново антидемократско рјешење које представља обесмишљавање и негирање ослободилачких стремљења литијског покрета који је оборио диктатуру Мила Ђукановића.

 Бошњачкој странци и осталим привесцима аутократског режима из реда мањинских странака нуди се скоро половина министарских мјеста. Другим ријечима, екстремно корумпирана и екстремно антисрпска Бошњачка странка биће незванични заступник интереса пораженог и мафијашког ДПС-а у оквиру нове извршне власти. То је отворено понижавање народа који је (мислио да је) ослободио Црну Гору. То је нешто нечувено и огавно.

Други дио извршне власти чиниће популистички ПЕС и Демократе, чије је политички дјеловање прожето свакодневним трудом да се направи што је могуће већи отклон од српства и српских интереса у Црној Гори. Дакле, они готово да ништа друго не раде осим што „западним партнерима“ даноноћно доказују да нијесу оно што су им били преци.

Уопште узевши, западни пројекат је да у извршној власти буду искључиво они који су безусловно за НАТО, за санкције против Русије и који не доводе у питање актуелне државне симболе који су изгласани у вријеме страховладе Ђукановића и противно вољи државотворног српског народа.

Евидентно је да описани развој догађаја представља исмијавање народа са литија, јер све оно за шта се тај ослободилачки покрет залагао бива обесмишљено и анулирано. Може се само рећи да је Црква одбрањена, али украјинско искуство показује да, под оваквим западним покровитељима, ни то питање није, нажалост, завршена ствар.
 
Бизарни напад на градоначелника Никшића и коришћење институција у сврхе наведеног антисрпског пројекта само представља очекивани развој ситуације прије формирања Владе.

Одговорност за трагичну ситуацију није само на западном фактору, неким погрешним потезима странака које заступају српске интересе, па ни на дијелу народа који се себично али и кратковидо водио идеологијом дебелог цријева. Већ је она и на свим оним аналитичарима, разноразним ботовима и конвертитима, који су некада били дио „српског табора“, а у претходних пар година су „обрнули ћурак, и из петних жила и на одвећ хистеричан начин су убјеђивали грађанство да не гласа за српску опцију, већ за популисте, граџанисте и разне друге антисрпске варијанте. Ето – до чега нас је довела њихова страствена борба. Отприлике: све је исто, само Мила нема.

На странкама које заступају српске интересе је да извуку поуке из неких погрешних потеза, окупе сву нестраначку интелигенцију која им гравитира, и одлуче шта им је чинити. Неопходно је подвући линију и отворити нову етапу ослобађања Црне Горе.