ПИШЕ: Бећир Вуковић
Да ли опет лажова да устоличимо за предсједника Црне Горе.
Није проблем чије држављанство Спајић има, нити колико има адреса пребивалиштва (да ли само Београд, Сингапур, Муо), проблем је што је – патриота – Милојко Спајић – лагао – да нема држављанство Србије.
Како год, на народу остаје да ли ће уопште бирати лажива за предсједника државе, или ће једном за вазда прекрижити лажове…
Све што је Милојко Спајић до сада изговорио – слагао је. А зине – слаже. Зине – слаже. Зине, слаже…
Кад би запало Милојка Спајића, заборавили би Мила Ђукановића. Прије него што је ишта почео, Спајић је слагао. Како би тек лагао кад би засјео у столицу предсједника Црне Горе.
Спајић лаже. Има ли нешто страшније од лажи. Има и страшније од најстрашнијега. Страшније од лажи јесте кад лажов почне да игра улогу жртве. И још страшније кад га и други промовишу у жртву.
Свашта је могуће у избушеној и подијељеној и завађеној Црној Гори.
Зато, нипошто не ширим опис Спајића изван оквира лажова. Ко прескаче лаж, и сам ускаче у рупу лажи. Ако заобилазите Спајићеве лажи, ни вама се не може вјеровати. Зашто да вам вјерујемо…
Спајић каже да је одјавио србијанско држављанство, и сад испуњава све услове за кандидактуру. Опет лаже. Нека покаже.
(Речено је да нема истине за коју се лажов може ухватити.)
Кроз маглу коју је посијао, наумио да проведе цијели народ завезаних очију. Надати се да је народ у Црној Гори, коначно, прогледао…
Спајић више не зна ни кад лаже, ни шта лаже…
Патриота Милијко Спајић отворено лаже. Колико знамо да знамо, али знамо да Црну Гору треба спашавати од лажова. Од лажова и лупежа.
Да има прст образа и имало културе, Милојко Спајић би повукао кандидатуру, и извинуо се народу.
Чудно да тај светски човјек нема бар толико културе да се некоме извини. Извините, слагао сам.
(На страну чији је Спајић играч. Стварно, чији је Спајић играч. Успут, и о томе треба поразмислити. Којег фактора је играч… )
(Аутор је књижевник)