Отворен "бАРС": Вече снажне поетике Игора Ремса

На платоу испред Дворца краља Николе прексиноћ је почео бАРС, сегмент "Барског љетописа" који је посвећен локалним ствараоцима, барској публици, и промовисању урбане културне баштине града. На отварању је држано је поетско вече “ Медитерански кругови у поетици Игора Ремса”.

Добродошлицу је пожелио селектор програма, новинар и књижевник Жељко Миловић, рекавши да "бАРС" представља спону између традиције и новог доба са јасно израженим локалпатриотизмом.

Водитељка програма Весна Шошкић демонстрирала је сву рафинираност и изузетно познавање поетског опуса  пјесника Ремса.

У уводној ријечи изразила је задовољство што bARS отвара пјесник и сликар снажне поетике, вјечити путник и трагалац између Бара и Келна. Навела је да је Хегел препознавао Медитеран као “осу историје свијета” до синтагме Предрага Матвејевића да је “Медитеран родио Европу”.

Ремс је рекао да ријеч Медитеран ријетко користи осим када музика и ритмика погодује његовом пјесничком наративу као у пјесми “Лет за Палермо”. А да заправо Средоземље и Средоземни басен су ближи његовој иманентној перцепцији и његовом поетском исказу као у пјесми “Зелено Средоземно”.

По њему је Средоземље онтолошки круг, чвориште, раскрсница, ту су се рађале и умирале, настајале и нестајале разне цивилизације три континента: Африке, Азије са Блиским Истоком и Европе. Поменуо је стари Египат, Палестину, Хетитско царство, Феникију.

За Стару Грчку је рекао да представља фундамент, стожер данашње европске цивилизације са моћном и страшном митологијом, философијом, аритметиком, математиком, архитектуром...па преко етике и естетике све до умјетности. Поменуо је и Стари Рим, али је акценат ставио на ишчезлу и готово заборављену Етруску цивилизацију ( Ремс има књигу која се зове "Тајна Етруске Тишине"- прим.ред) и да она има посебно мјесто у његовој поетској перцепцији. Да би све то сликовито приказао прочитао је и двије пјесме  - "Перуђа" и "Сан Гјувени".

Затим је цитиран српски философ, писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар Предраг Драгић Кијук који је у свом поетском есеју "О Философији Наде" записао: „ Медитеран је у Ремсовом дјелу тајновита раскрсница онтолошких кругова у коју се све сливало и у којој је, повезивањем у цјелину, остварен метаисторијски смисао. Отуда потреба Игоровог лирског субјекта да долази, прилази, да се враћа, доходи, да ходочасти стожеру смисла...

Поетику Игора Ремса карактерише, колико трагање за вишим смислом, екуменском симфонијом, толико и потреба да у кључу медитеранске митологије и свијета симбола, открије равнотежну тачку цивилизацијског хода кроз вријеме..."

Водитељка је цитирала нашу поетесу, писца и књижевну критичарку Јованку Вукановић која је записала "да се свијет Игора Ремса остварује кроз богату колоритну фигуралност, бескрајни преливи ликовних нијанси претварају његову поетску мисао у тродимензионалну опипљиву стварност у ново - сложени синкретизам од ријечи, тона и боје."

Ремс је читао пјесме из своје последње поетске књиге "Барски ноктурно" или "Уље од олеандра": "Маслина", "Нар/Шипак", "Виноград"....