Danas slave lopovi, kriminalci i njihovi simpatizeri

Taj datum 21. maj 2006. slave kriminalci, lopovi i njihovi simpatizeri, zatim neznaven deo građana i nacionalne manjine. Referendum u Crnoj Gori imao je izričit antisrpski karakter i u svakom smislu je bio antidemokratski. Dakle, 21. maj 2006. je devijacija a posledice su vidljive – kulturološki pad u ponor, kazao je u intervjuu za IN4S, istoričar dr Aleksandar Raković.

 
Šta predstavlja 21. maj i ko, šta i zbog čega slavi ovaj datum?

Secesija Crne Gore iz zajedničke države sa Srbijom je tragičan datum u istoriji srpskog naroda. Na pokradenom referendumu 21. maja 2006. na tri nivoa izvršeno je fabrikovanje rezultata, a međunarodni predstavnici dovedeni iz Slovačke trebalo je samo da protumače da je referendum bio regularan.

 Stvaran rezultat referenduma bio je 50%–50% a time bi zajednička država bila sačuvana. Na novim vlastima Crne Gore je da utvrde činjenice o ovoj referendumskoj krađi, što bi otvorilo mogućnost da se ti rezultati učine ništavim. Taj datum 21. maj 2006. slave kriminalci, lopovi i njihovi simpatizeri, zatim neznaven deo građana i nacionalne manjine. Referendum u Crnoj Gori imao je izričit antisrpski karakter i u svakom smislu je bio antidemokratski. Dakle, 21. maj 2006. je devijacija a posledice su vidljive – kulturološki pad u ponor.

Gdje je Crna Gora sada, 15 godina od pokradenog referenduma? Privatna ili nezavisna država?

 
Crna Gora je tokom vlasti Demokratske partije socijalista bila privatna država Mila Đukanovića i njegovog okruženja. U diplomatskim krugovima Crna Gora je i nazivana „privatnom piratskom državom“, koja je bila poznata po raznoraznom švercu i trgovini ljudima. Do pada Demokratske partije socijalista s vlasti, Crna Gora je bila antidržava Republici Srbiji i antidržava Kraljevini Crnoj Gori. Njena jedina namena je bila samo da se razbije srpski narod i oslabi pozicija Srbije. S tim u vezi, Crna Gora i tzv. Kosovo su dve antidržavice sklepane upravo po istom modelu koji je 1943. smišljen kako bi Koza nostra i Kamora bile antidržave Italiji. Crna Gora je sada samo mikro državica u velikoj krizi i na ivici bankrota.

 
Kako je tekao put Crne Gore od 21. maja 2006. do 21. maja 2021. godine?

Put Crne Gore je od secesije bio izgrađen na srbofobiji, koja je kao ideologija preuzeta od najokorelijih hrvatskih šovinista. Dakle, ideologija Đukanovićevog režima je po karakteru bila pravaško-frankovačka, postustaška ili novoustaška, i sasvim su u redu upoređivanja Đukanovićeve Crne Gore s Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ta Crna Gora je, dakle, bila ideolopki izdanak Nezavisne Države Hrvatske u 21. veku i devijantne pojave koje su u njoj dominirale bile su istovetne scenama iz Blajburga u kom su se donedavno okupljale najokorelije ustaše.

Blajburg ili Cetinje, postalo je svejedno. Ti devijantni skupovi ličili su jedni na druge. S tom razlikom što se akteri tih skupova u Blajburgu danas hapse i proteruju iz Austrije, a akteri skupova na Cetinju (a nedavno i u Podgorici) prikazuju kao branitelji Crne Gore. Bilo bi logično da se podivljali učesnici ustaških skupova na Cetinju, i drugde u Crnoj Gori, takođe nađu iza rešetaka ukoliko su punoletni ili u popravnim domovima ukoliko su maloletni.
Građanima Pirota, Vranja, Čajniča i Kalinovika ti tzv. komitski skupovi crnogorskih patriota izgledaju kao okupljanja podivljalih hordi koje pale srednjovekovne gradove, napadaju zabrinute građane, sudaraju se automobilima i do iznemoglosti tuku između sebe.

Šta čeka Crnu Goru i u kom smjeru ide njena unutrašnja i spoljna politika?

Bilo je očekivano da hobotnica Demokratske partije socijalista bude demontirana tokom postizbornog cunamija. To se nije desilo jer je mandatar odnosno premijer Zdravko Krivokapić bio nedorastao situaciji. Međutim, od kad su konstintuenti koalicije „Za budućnost Crne Gore“ počeli da preuzimaju vlast po širini i dubini državne uprave, čini se da prilike ipak idu nabolje. S tim u vezi su i pobede srpskog naroda na lokalnim izborima u Nikšiću i Herceg Novom. Demokratska partija socijalista je postala džak za udaranje.

Potpuni povratak Crne Gore srpstvu bio bi blagotvoran za čitavo društvo jer srpstvo jeste i nacija i civilizacija. Kao što Grci i Rusi za sebe smatraju da su samosvojne civilizacije u okviru pravoslavne civilizacije, to se može reći i za Srbe. Kulturološka superiornost srpskog naroda u odnosu na crnogorske separatiste do te mere je izražena, da bi Srbi na prostoru Crne Gore trebalo da imaju civilizatorsku misiju. Ali, u toj civilizatorskoj misiji ne treba ni preterivati. Gde može može, a gde ne može – ne može. Stoga bi bilo najbolje ako bi Crna Gora i Cetinje sklopili bilateralne odnose kao Italija i San Marino.

Srpstvo će se, naravno, ujediniti. Srbija, Crna Gora i Srpska biće zajedno. To je jedini razuman put Crne Gore u budućnost. Ima li šta istinitije i ljubavnije od Njegoševih misli iz Gorskog vijenca koje glase – „Srbija od Dunava do mora sinjega“!