PIŠE: Igor Rems, akademik
Znanje služi životu a mudrost životom vlada ( Artes serviunt vitae, sapientia imperat), govorio je mudri rimski filozof Seneka.
From kaže da je vlastito autentično postojanje ispred posedovanja, da drugom čoveku bude „nada“ a ne „vuk“ (Plaut, Hobs – Homo homini lupus).
Živimo u svetu nepodnošljivog, preteranog individualizma i egoizma (Švabova doktrina zlatne milijarde), zaboravljamo porodicu, prijatelje, otadžbinu, veru u Boga, u večno ...u svetu ideološkog licemerja, kvantitativne paradigme društvenog razvoja i na njoj zasnovane premise za globalnom vladavinom!
Čovek? Gde je tu običan ČOVEK? Izgubljen u digitalizaciji, LGBT propagandi, i politizaciji, džandarizmu, satanističkom ritualu novog izražavanja...! Ili Čovek sa znakom pitanja, protojerej Andrej Tkačov, knjiga „ Ne boj se, samo veruj“!
Neko je rekao: Čovek, kako to gordo zvuči! Čovek - može da se piše sa malim i sa velikim slovom Č, ( dvonožci nisu tema ovog teksta )!Složili bi se, jer Čovek, pravi čovek, nije lako biti! U svom životu sreo sam takve ljude koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke. Čovek je pre svega antropološko, društveno, političko, kulturno, religiozno, seksološko,,, biće u kome je sjedinjeno toliko komponenti i parametara da ga čini jedinstvenokompleksnim. Kao najrazvijeniji biće u grupi primata-sisara, čovek poseduje, za razliku od drugih vrsta, svest i savest.
Vladeta Jerotić kaže da polazimo od pretpostavke da svaki čovek u nekoga ili u nešto veruje. Ili prema Hristovim rečima: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.
Teško je biti savršen. Jung kaže da je cilj individaulizacije stići do Sopstva (za hrišćnske narode).Da, Sopstvo! Šta je to Sopstvo? Da li je Marko Miljanov sve o Sopstvu rekao? Ili je ostao nedorečen? Ili je to nešto drugo?
Moja dilema raste svakim danom, raste jer ne mogu da shvatim da ako je neko dobar čovek u svakom smislu te reči ( ne krade, ne laže, voli porodicu, poštuje tradiconalne vrednosti, prijatelje, vernik je...), dozvoljava da politički bude naivan i prevaren. I tu nastaje konflikt jer on to radi zbog sopstvenog uverenja, koliko god ono nije racionalno!Čak i štetno!
Svi znamo da je Milo Đukanović prošao metamorfozu kao malo koji političar: od Srbina, zamrzao šah zbog ustaške šahovnice, kroz rat za mir i mira za rat...do srbofoba i centralne ličnosti jednog nakaradnog mafijaškog sistema u koji je utopio crnogorsku državnost i sveo je na feud potreban njemu, stranci, bliskoj rodbini, kumovima i prijateljima...ali ga i dalje podržava 30% crnogorskih glasača, onih istih koji su glasali za zajedničku državu devedesetih godina.
Jedan moj bivši prijatelj na pitanje, u drugoj polovini devedesetih godina, inače politički angažovan u vrhu DPS-a, sa roditeljima izbegao sa Kosmeta na vreme, kuda nas Milo vodi, rekao mi je da je to Milova igra, ma kakvo otcepljenje...ubeđivao me je tako strpljivo da sam skoro poverovao u njegove laži...( izdaja SRJ, namešteni referendum, nov narod, jezik, pismo, crkva...do ulaska u NATO, priznanje lažne države, rezolucija o Srebrnici, napad na SPC...), sve dok nije glasao kada je bilo reč o jeziku: rekao je da govori srbski ali da glasa za crnogorski! Ali možda je i on tada sa mnogima bio žaba u hladnoj vodi koja se polako kuvala...?
Što se tiče Mila Đukanovića i danas se pitam, pored svega što je uradio Crnoj Gori, nije uradio jednu stvar. Ili nam to još nije saopšteno: Milo Đukanović nije pristao na deobu mora kod Prevlake, kako traže Hrvati, jer bi sa tim ulaz u Boku Kotorsku pripao susednoj državi! Zašto to nije uradio a mogao je, jeste i pitanje od milion dolara!?
A da je to uradio džaba bi mu bilo da je napravio stotine kilometara auto puteva, toliko bolnica, škola i vrtića, aerodroma i žičara...Veleizdaja je ipak samo Veleizdaja! A svi koji su podržavaoci takve politike iz lične koristi,straha ili iz drugih razloga su ipak samo politički g...vari!
Zaista: Čovek, kako to gordo zvuči!
-200x200-rez.jpg)
