Kako vladati u uslovima okupacije - primjer Stefana Lazarevića (4)

PIŠE: Dragiša Šoć, hadžija

Na početku ovog nastavka, prvo jedna digresija, a sve zbog nekih komentara. Potpuno zaboravljate, a ja sam napisao još u prvom nastavku, da je Ugarska vojska odmah posle kosovskog boja onako napaćenu izginulu i izranjavljenu Srbiju, uz to potpuno demoralisanu velikim gubicima. napala i opustošila pobivši sve malobrojne otporaše koji su neorganizovano i sporadično pokušavali da se brane. Pritom je prodrla sve do Kosmeta, gde je maloletni Stefan uspio da prikupi nešto malo šarolike vojske i da im pruži nekakav otpor, pri čemu Srbi nisu uspeli ništa ozbiljnije da urade.

Bedna, čak i za ondašnje kriterije, bila je ta kulminacija vekovne pohlepe Ugara da se domognu pljačke i uništenja Srbije.

Treba shvatiti da je ta muka sa Ugarima donela više štete Srbiji od same Kosovske bitke!

Nego, da nastavim....

Rekoh na kraju prošlog nastavka da se Srbija tih nekoliko godina mira počela opravljati i uzdizati ne sluteći kolika nevolja dolazi sa Istoka. Ekstremno moćno "Tatarsko carstvo" spremalo se da kao nekada mongolsko pregazi sve i dođe u osvajanje i pljačku celog Balkana.

Nesumnjivo da je Stefan znao koliko su moćni Tatari. Pritom je bio poučen užasnim iskustvima od prije manje od dva veka, a verovatno su i do njega došle priče o čuvenom, ali zloglasnom kanu Tamerlanu. Znajući da od hrišćanske zapadne Evrope ne može očekivati pomoć, kao ni kad što nije dobila Srbija od nijedne hrišćanske države, odlično je procenio da im je Turska i njena vojska jedina zaštita koja može da ih odbije, ili bar toliko oslabi da odustanu od pljačke Srbije.

Odlučuje da po svaku cenu pomogne Bajazitu i tom pravcu počinje okupljati srpske oklopnike i postiže broj od 6000 relativno obučenih konjanika.

Osećajući neizbežnost sudara sa poludivljim, ali ludo hrabrim i lako nauružanim tatarskim vojnicima Bajazit poziva sve svoje vazale da sedo juna te 1402. godine prikupe i da se vidi sa čim raspolaže. Sa srpske strane odazivaju se Stefan sa oba sestrića Đurađem u Grgurom Brankovićem. Stefanu je čak povereno zapovedništvo sa desnim krilom cele vojske, koju osim srpskih konjanika čine još i konjanici iz Anadolije. Kod Srba je postojala odlučnost jer su znali da ih vazalstvo sa turcima drži u dobroj poziciji. Osim zaustavljanja osvajača (tatara) drži ga sigurnim i od Ugara, patološki željnih prodora i pljački ka jugu, odnosno Srbiji i njihovim domovima. Bitka je započeta 28 jula u blizini Angore.

U samom početku bitke Stefanova vojska je brzo razbila levo krilo Tatara i naterala ih na povlačenje, ali su vešti tatarski komandanti brzo preživeli i ranjene preusmerili ka centru, da bi tako ojačan centar bio jači od Bajazita koji je lično komandovao centrom svoje vojske.

Tako da je početna pometenost Tatara polako počela da se ispravlja i bitku vode ka pobedi. U prelomnom trenutku bitke, kad Bajazit biva opkoljen i stešnjen i preti mu smrt svakog momenta, Stefan naređuje juriš na Tatare, ali ostaje sam sa Srbskim oklonicima, jer prestravljeni anadolci od prizora zarobljavanja Bajazita okreću leđa i panično beže. To bekstvo prihvata i najveći deo turske vojske koji za to ima priliku.

Neverovatnu hrabrost Stefanovu između ostalih komandanata prati i sam Tamerlan. Stefa je tri puta pokušavao da u jurišu oslobodi Bajazita i njegove i ta čudesna hrabrost njegova i njegovih oklopnika ne promiče oku i sudu valikog kana. Nikako ne uspevši da oslobodi Bajazita koji biva uvaćen, utamničen, a ksnije i umro, Stefan se sa ostakom svojih oklopnika povlači.

Ceneći tu nečuvenu hrabrost Tamerlan dozvoljava Stefanu, bratu mu Vuku i sestrićima da se povuku na slobodu sa vojskom i ne želi da ih okuje i baci u ropstvo. Uz sve to i zarobljenu sestru Oliveru oslobađaju i dozvoljavaju joj da se sa braćom vrati u Srbiju. Veliki i zli kan je znao i cenio samo hrabrost i hrabre ratnike i junake.....

Ovaj strašan poraz Bajazita i nezabilježena pljačka cele Male Azije od strane Tamerlana i njegove vojske dovode do teške detabilizacije Turske, a uvodi je i desetogodišnji građanski rat. Svi ti događaji koristiće narodima Balkana da se malo oprave, i davaće im nadu da se mogu otrgnuti iz tog, kako je izgledalo, čeličnog zagraljaja Turske.