Саопштењем за јавност огласио се одборник Покрета за промјене у СО Бар Александар Лекић.
Текст саопштења преносимо интегрално...
.....
Важна улога како државног, тако и општинског нивоа власти огледа се у раду на постизању оних ефеката које значе развој града, унапријеђење квалитета живота и општег задовољства. По овом питању од велике је важности и добра сарадња ова два нивоа власти.
Бројни примјери нам показују да ова сарадња није била задовољавајућа, и поред чињенице да су у дужем временском периоду исти политички субјекти, на челу са ДПС-ом као доминантном странком, чинили власт како на општинском, тако и на државном нивоу.
С обзиром да су исте партије чиниле власт на оба нивоа, било је и реално за очекивати да та сарадњај буде и боља и бржа, у циљу постизања општег добра. Но, ипак, вријеме је показало да је у многим случајевим та сарадња изостала. Изостала је и онда када је државна власт још давне 2007, године, након продаје земљишта на Маљевику требала да рјешава бројна административно-правна ограничења, а заједно са локалном управом да рјешава и питања развоја инфраструктуре.
Уклањање ових баријера би значило постављање чврстих основа за развој туризма. Нажалост, ни дан данас, више од петнаест година од тада, на Маљевику немамо изграђене хотелско-туристичке комплексе, раст запослености по том основу и већи број туриста који би посјећивали Сутоморе.
Пројекти од значаја за развој појединих дјелова општине, како што је изградња водоводне или канализационе мреже значајно касне. Више од двадесет година мјештани Вирпазара и Црмнице чекају да неко од надлежних почне да рјешава важна питања као што су недостатак паркинг простора, безбједност у погледу пружног прелаза или изградња пјешачке стазе према жељезничкој станици. Иако мало, али значајно туристичко мјесто Вирпазар по многим питањима није био у домену интересовања надлежних.
Иако је Црна Гора обновила своју независност још 2006. године, до данас није било довољно времена да се ријеши ни питање разграничења права својине државе и општине Бар. Овај спор додатно компликује питање надлежности и сарадње, а тиме и ефикасности ова два нивоа власти.
Уколико је потребно да грађани Бара чекају више од пет година да се два нивоа власти договоре у вези уређења једног парка у центру града (парка код Гимназије), или преко десет, односно петнаест година да се изгради вртић у нашем граду, догради спортска хала у основној школи или изгради олимпијски базен, онда сигурно да ни један, а ни други ниво власти, у дугом временском периоду нису радили како треба, према потребама, очекивањима, али и повјерењу које су добили од грађана.
Владајућа ДПС је прије 10 година објавила импресиван изборни програм за Бар у којем су навели своје чврсто опредјељење у погледу његове реализације. За неке од ових пројеката реализација је тек данас у зачетку, док за многе друге реализација никада није ни отпочела. Тако у програму из 2014. године, под називом “Зрело напријед, за Европски Бар”, стоје значајна, али неостварена изборна обећања: “У сарадњи приватног и јавног сектора развијамо врхунски спорт – градимо олимпијски базен затвореног типа”; “Побољшање услова медицинске заштите кроз доградњу објекта Ургентног центра у оквиру Опште болнице у Старом Бару”; “Изградња подвожњака у циљу рјешавања саобраћајних гужви”; “Изградња бициклистичке стазе од Шушања до Црвене плаже”; “Рециклажни центар у саставу Регионалне депоније Можура”; “Дјечији вртић на Тополици за смјештај 350 малишана”; “Откупни центар за пољопривредне производе у Мркојевићима”.
Као посебно важна одредница у овом програму наводи се изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, што како даље стоји у тексту – “представља битну претпоставку развоја туризма”. Па ипак, десет година наког тога суочени смо са изливањем фекалија у море, а прошло љето и са забраном купања на плажама Жукотрлица због лошег квалитета воде за купање.
Општи успјех рада наше локалне самоуправе може да се мјери и степеном свега онога што је остварено из Стратешког плана развоја општине Бар, који је дефинисан за период од 2020. до 2025. године. Од данас степен остварења је далеко мањи од очекиваног (рјешавање саобраћајних гужви, боље водоснадбијевање појединих дјелова општине, рјешавање питања одвода отпадних вода, заштита животне средине, изградња објекта од општег интерса и сл.). За бројне важне пројекте као да је вријеме стало.
У дужем временском периоду се не остварују значајнији помаци ка рјешавању оних питања која би у већој мјери и дугорочно значила унапређење квалитета живота, задовљење различитих потреба наших грађана и веће задовољство. Разлог томе није само неефикасна локална самоуправа, или мање ефикасна у односу на оно што су дата обећања и програмска опредјељења старија од једне деценије, већ и небрига државног нивоа власти према нашем граду у дугом временском периоду, али и лоша сарадња ова два нивоа власти, сарадња која је један од важнијих услова успјешног управљања ресурсима и остваривања општег добра.
