"Оста Мића без дугмића": Код предсједника државе иду само противници Резолуције о Јасеновцу
Данас састанак шефа државе с лидерима парламентарних партија. На састанак не долазе ПЕС, партије бившег ДФ-а, а највјероватније ни Демократе. Из бивше Милатовићеве партије саопштили да не желе да свједоче његовом „прекорачењу уставних надлежности“, док Милан Кнежевић поручује да је „дошло до мимоилажења које не може игнорисати“
Лидери опозиционих Демократске партије социјалиста (ДПС), Грађанског покрета (ГП) УРА, Социјалдемократа (СД) и Уједињене Црне Горе, те владајуће коалиције Албанска алијанса присуствоваће данашњем састанку с предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем, на тему европских интеграција. Већина владајућих странака одбила је Милатовићев позив.
На састанак, који би требало да почне у 10 часова, неће доћи предсједници владајућих Покрета Европа сад (ПЕС) Милојко Спајић, Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић и Нове српске демократије (Нова) Андрија Мандић. Према незваничним сазнањима “Вијести”, на састанак највјероватније неће доћи ни лидер Демократа Алекса Бечић, због, како је рекао извор листа, различитах тумачење унутар владајуће коалиције.
Из осталих владајућих странака, Социјалистичке народне партије (СНП) и коалиције Албански форум, листу нијесу одговорили на питања.
Из ГП УРА “Вијестима” су казали да ће њихов лидер Дритан Абазовић присуствовати састанку.
На питање да ли ће прихватити позив Милатовића, нијесу одговорили ни из опозиционе Бошњачке странке (БС).
Да ће њихови лидери доћи код Милатовића, незванично су “Вијестима” потврдили СД и Албанска алијанса.
ДПС је долазак најавио на мрежи Икс.
“Предсједник ДПС-а Данијел Живковић присуствоваће консултацијама које организује предсједник Црне Горе Јаков Милатовић”, навели су.
“Вијести” сазнају да ће на састанак доћи и лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић и представници посебног клуба посланика у Скупштини, које чине Јевросима Пејовић, Радинка Ћинћур (бивше чланице ПЕС-а) и Владимир Добричанин (Уједињена).
Милатовић је у сриједу позвао све лидере парламентарних политичких субјеката на састанак, како би их информисао о закључцима разговора које је имао у Бриселу са партнерима из Европске уније (ЕУ).
Он се у уторак у Бриселу састао с предсједником Европског савјета (ЕС) Шарлом Мишелом. Састанак у Бриселу је услиједио након одлагања посјете Мишела Црној Гори због, како је саопштено из ЕС, недавних политичких дешавања у земљи. Милатовић је рекао да је Мишел отказао посјету због усвајања Резолуције о геноциду у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахауу, што је изазвало оштре реакције Хрватске.
Из ПЕС-а су саопштили да неће доћи на састанак јер не желе да свједоче “Милатовићевом прекорачењу уставних надлежности”.
“Добијање Извјештаја о процјени испуњености привремених мјерила 23 и 24 (ИБАР) најбоља је потврда да је Црна Гора на правом путу да буде прва сљедећа чланица ЕУ, и то је најважнија порука коју су грађани добили из Брисела”, саопштили су из ПЕС-а чији је један од оснивача био Милатовић, који је партију напустио крајем фебруара.
Из ПЕС-а су рекли да сматрају да су политички субјекти већ показали велику одговорност према ЕУ агенди током претходних мјесеци, што је довело до деблокаде процеса.
У саопштењу наводе да Законом о предсједнику Црне Горе није предвиђен “нити један облик комуникације сличан овом који је Милатовић замислио”.
“Очекујемо да предсједник Црне Горе прихвати чињеницу да он није шеф извршне, а посебно не законодавне власти”, поручили су из ПЕС-а.
Милан Кнежевић је у саопштењу навео да је са Милатовићем дошло до мимоилажења које не може игнорисати.
Рекао је да “не би било морално” да се након неколико његових јавних критика упућених Милатовићу, почев од сусрета с кипарским архиепископом, преко недавања сагласности да кандидат ДНП-а Драган Бојовић буде именован за амбасадора у Русији, до “двоструких аршина” у односу на двије резолуције о Сребреници и Јасеновцу – појави “на коктелу који организује”.
Из НСД-а синоћ су саопштили да су дио јединствене парламентарне већине, која је дефинисана потписивањем коалиционог споразума у октобру прошле године, те да се у том контексту у потпуности солидаришу с колегама.
Наводе да унутрашњу и спољну политику води Влада и да би сазнања везана за даље смјернице на европском путу Милатовић требало да подијели с надлежном граном власти, “али не на начин да се поставља као нека врста разредног старјешине”.
Додају и да је одговор поприлично јасан јер Милатовић, како кажу, који би требало да буде предсједник свих грађана, готово свакодневно излази са ставовима који поларизују друштво.
“Све то неописиво личи на праксу бившег предсједника ове земље Мила Ђукановића, који је покушао да се наметне као отац нације и који би заправо требало да буде грана власти изнад осталих, која све контролише и наводи”, саопштили су из НСД-а.
Миловић тражио расправу о скраћењу мандата парламенту
Министар правде Андреј Миловић тражио је јуче на сједници Владе од премијера Милојка Спајића да у дневни ред прве наредне сједнице уврсти, као посебну тачку, расправу о предлогу извршне власти за скраћење мандата парламенту, сазнају “Вијести”.
Миловић је рекао да то захтијева због стања у ком се држава налази и пута којим је кренула.
У обраћању у које су “Вијести” имале увид, навео је да тражи уврштавање тачке о предлогу за скраћење мандата Скупштини у складу са чланом 55 Пословника Владе и чланом 84 став 4 Устава, како би “умјесто садашње мањинске владе, преко ванредних парламентарних избора дошли до неупитно европске, стабилне и поуздане владе, и парламентарне већине која је неспорно европска и државотворна”.
“Вијести” сазнају да је, након Миловићевог обраћања, Спајић питао чланове Владе који су присуствовали сједници да ли имају коментар, али да се нико није јавио за ријеч.
Спајић је прошлог мјесеца затражио смјену министра правде, али још није познато кад ће тај предлог доћи на дневни ред сједнице парламента.
