Влада ЦГ одлучила: Замрзнута имовина руских држављана се може ослободити
У Владиној одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере
.....
Влада Црне Горе је донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним држављанима.
Међу државама које су се придружиле замрзавању руске имовине нашла се и Црна Гора. Да ствар буде по Црну Гору још гора, одлука је донијета без мишљења суда.
Управо због ове чињенице, стручњаци из области права су упозорили Црну Гору да се може наћи у проблему, а није искључено ни да ће морати да плати одштету.
Руске компаније и појединци, којима је замрзнута имовина, очекују да ће им бити надокнађена штета због замрзавања имовине у САД, ЕУ, али и неким земљама које нису чланице ЕУ као што је Црна Гора.
Црна Гора је почетком јуна прошле године на пречац замрзла имовину више десетина руских држављана уз образложење да се на тај Влада усаглашава са вањском и безбједносном политиком Европске уније. Међутим, да ли је Црна Гора погријешила са том исхитреном одлуком јер је претходно дозволила Русима да инвестирају у нашу државу, а онда им замрзнула имовину, ускоро ће бити познато јер је пред Уставним судом иницијатива за оцјену уставности ове одлуке.
Просто речено неко је купио у Црној Гори имовину, покренуо бизнис, инвестирао велики новац, а заузврат добио немогућност да настави да се бави послом, који нема додирних тачака са ратом у Украјини.
На основу "Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније у односу на дјеловања која подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине", Црна Гора је до сада увела санкције за 1.550 физичких и 246 правних лица. Како се наводи у документу који је усвојила Влада на сједници 5. септембра у питању су физичка лица којима се ограничава улазак на територију Црне Горе "која су одговорна за активно подржавање или спровођење активности или политика које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност, односно стабилност или безбједност у Украјини или која ометају рад међународних организација у Украјини, као и физичким лицима повезаним с њима".
У Владиној одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере.
То се може урадити када буде утврђено да је тај дио средстава или имовине неопходан да задовољи основне потребе физичких лица и њихових чланова породице, укључујући трошкове за исхрану, закуп, хипотеку, љекове и здравствену заштиту, порезе, премије осигурања и јавне комуналне услуге. Имовина се може ослободити иако је намијењена искључиво за плаћање разумних стручних хонорара и трошкова насталих у вези с пружањем правних услуга, за службене потребе, потребе дипломатске мисије, конзуларне канцеларије или међународне организације која ужива имунитет.
Подсјетимо подгорички новинар Предраг Зечевић, преко пуномоћника адвоката Марка Ивановића, предао је у јануару Уставном суду иницијативу за оцјену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мјерама.
Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу с Уставом и законима Црне Горе. У Иницијативи се наводи да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мјерама нијесу у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
