Михаиловић: Морнар је моја кућа!

ПИШЕ: Никола Игњатић

Владимир Михаиловић, кошаркаш Морнара, за портал "Меридиан Спорт БХ" је говорио о свом повратку у Бар, протеклом Евробаскету и остатку своје каријере.

Владимир Михаиловић је био један од најважнијих играча Црне Горе на протеклом Евробаскету, због чега није успио одиграти ниједну пријатељску утакмицу за Морнар, у кога се вратио прошле године.

“Нажалост, нисам био актер ниједне пријатељске утакмице у припремама за ову сезону. Посљедњи меч са репрезентацијом сам одиграо са повредом, па сам по повратку морао то да залијечим, као и да одморим од напорног ритма и доста минутаже на Европском првенству. Надао сам се да ћу можда успјети наступити у једном припремном сусрету, али то се није остварило, иако бих волио да јесте, како бих стекао прави осјећај за игру нове екипе.

Ипак, радили смо цијеле ове недјеље и спреман сам за почетак сезоне, а незахвално је ишта прогнозирати из овог угла, рано је и тим је малтене нов. Биће нам потребно стрпљење и вријеме да се уходамо. Екипа је доста млада, талентована и полетна, могли бисмо да играмо бржу кошарку. Остаје да се види како ћемо изгледати, АБА лига је доста захтјевна, а најбољи показатељ ће бити утакмице.

У Морнару ми је супер, ово је моја кућа. Имам добре услове и одличну сарадњу са свима, тако да сам јако задовољан. Као што сам рекао и прошле године, повратак у Бар је прави потез за мене. У прилици сам да будем кући, са породицом и пријатељима, а опет играм на изузетно добром нивоу” – почео је 32-годишњи кошаркаш.

Црна Гора је на Евробаскету стигла до осмине финала, гдје је након велике борбе поражена од Њемачке. Изабраници Бошка Радовића су у групној фази савладали Белгију, Бугарску и Грузију, док су изгубили од Турске и шампиона Шпаније.

“Утисци са Европског првенства су јако позитивни. Веома сам задовољан још од самог повратка у репрезентацију, били смо успјешни, а и са друге стране, атмосфера у екипи је фантастична. Трудимо се да држимо до тога и мислим да је управо то један од битнијих фактора, поготово у оваквим краћим циклусима. Атмосфера је на максималном нивоу, момци су увијек пуни ентузијазма и максимално професионални, спремни да се подреде улози како бисмо остварили најбољи могући резултат.

Најтежа утакмица ми је дефинитивно била она против Шпаније. Тај меч је показао њихову супериорност у систему кошарке који гаје. Иако су прије почетка такмичења били доста потцијењени, опет су показали да су њихова лига и систем кошарке у самом врху. Можда су имали и мало среће јер су екипе попут Србије и Грчке рано испале, али свеједно су потпуно заслужено освојили титулу. Наш меч против Шпанаца је био једини у коме стварно нисмо имали шансе, наметнули су свој ритам од самог почетка и нисмо то могли испратити, нисмо били ни близу. У свим осталим утакмицама, осим против Њемачке у првом полувремену, били смо апсолутно у игри” – рекао је Михаиловић.

Наставио је о четвртфиналном дуелу против Њемачке, кога су домаћини турнира добили са 85:79, а потом је кратко прокоментарисао и суђење:

“Јако лоше смо отворили дуел против Њемачке, приступили смо му јако статично, што је њима одговарало јер су атлетски јако добри. Затворили су рекет и нисмо успјели да им парирамо. Разлика је у првих 20 минута отишла високо у њихову корист, што је један од разлога за то што на крају нисмо успјели да направимо изненађење.

У другом полувремену смо промијенили филозофију, кренули смо да играмо много брже, кроз транзицију смо долазили до отворених шутева, а у одбрани смо поставили зону, која до тог момента баш и није била наше препознатљиво оружје. Нисмо превише радили на њој, међутим то је била алтернативна опција која је стварно упалила, они су изашли из своје зоне комфора и промашили су неке шутеве, што смо ми на другој страни казнили и на крају смо дошли до ситуације да можда и побиједимо.

Трудио сам се да превише не коментаришем суђење па не бих то радио ни сада, али дефинитивно је било пуно пропуста и мислим да је то умногоме бацило сјенку на висок ниво Евробаскета, поготово са великим одзивом НБА играча“.

Владимир је своју професионалну каријеру започео у Морнару, у коме је прошао и неке од млађих категорија.

У редовима Барана је био до 2010, која је изузетно битна година за његову каријеру, пошто је са У-20 репрезентацијом Црне Горе одиграо одлично на Европском првенству А дивизије у Хрватској, послије чега је услиједио позив у сениорску селекцију, као и у подгоричку Будућност.

“У Морнар сам дошао тачно по завршетку основне школе из Улциња, тачније из КК Јадран. Истицао сам се у млађим категоријама, а ту селекцију Морнара је тада водио Боро Вучевић, отац Николе Вучевића, па сам на његову иницијативу отишао у Бар да тражим прилику за себе.

Након четири-пет година и једног јако успјешног љета гдје ми се живот стрмоглаво промијенио, прешао сам у Будућност. У-20 репрезентација Црне Горе, којој нико није предвиђао велики успјех, завршила је на шестом мјесту на Европском првенству А дивизије. То такмичење је било јако добро, Француска и Грчка су нпр. имали играче попут Ендруа Албисија и Костаса Слукаса.

Истог тог љета сам добио позив за сениорску репрезентацију, што је за мене био шок у том моменту, пошто су за њу наступали играчи које сам до тада гледао само на телевизији, као што су Никола Пековић или Омар Кук” – присјетио се наш саговорник.

Михаиловић се у дресу Будућности између осталог истакао као један од најатрактивнијих имена АБА лиге, првенствено због сјајних закуцавања, иако га његови кошаркашки почеци нису водили ка том правцу.

“Дејан Радоњић је био тренер у младој репрезентацији и он ме довео у Будућност. У почетку, сигурно да није било лако. Да би се човјек доказао на том нивоу, апсолутно мора да прихвати улогу која му је наметнута, а ја сам у то вријеме као млад играч са добрим физичким предиспозицијама добијао минутажу и повјерење највише на рачун одбране на вањским позицијама.

Мој развој је ишао у разним смјеровима. У првим сезонама у Морнару, био сам окарактерисан као нападач и шутер, да бих се у својој посљедњој сезони промијенио. Мало сам каснио у физичком развоју, а послије ми се тијело потпуно промијенило, за годину дана сам добио десет кила мишића.

Нисам радио никакве посебне вјежбе за одраз, само сам се фокусирао на своје тијело, желио сам да напредујем у сваком аспекту. С друге стране, то ми је донијело неке промјене у игри, нпр. у шуту, чак и у техници шута. У тим моментима преласка на виши ниво, због недостатка слободе у игри дошло је до пада самопоуздања, па сам готово добио епитет играча задатка, а не неког разноврсног нападача” – појаснио је играч Морнара.

Након Будућности, репрезентативац Црне Горе се отиснуо у иностранство, гдје је бранио боје белгијских Остендеа и Окапи Алста, њемачких Тибингена, Вурцбруга и Олденбурга, пољског Анвила и бјелоруског Цмоки Минска.

“Отишао сам у иностранство јер сам желио да се опробам као странац у некој земљи, те да појурим тај потенцијал који сам вјеровао да имам. Играо сам у Белгији, Њемачкој, Пољској и Бјелорусији, било је заиста разних искустава. У Цмоки Минску је било јако добро. У Пољској ситуација није била сјајна, имао сам неку повреду, која је са собом повукла негативну енергију, па сам хтио да одем и потражим нешто ново. Минск је за мене стварно био добар, играли смо јако квалитетну ВТБ лигу, а на сву срећу, био сам јако добар, тако да носим јако добре утиске.

У Њемачкој сам био у три клуба. У Тибингену ми је било сјајно иако смо били нешто слабији ниво са амбицијама само да се остане у лиги. Вирцбург је био нека средина, борба за плеј-оф, док је Олденбург стални учесник доигравања који се увијек потајно надао неком трофеју. Генерално, из Њемачке такође носим лијепа искуства“ – испричао је Владимир.

Протагониста ове приче је прошле сезоне оборио рекорд АБА лиге по броју постигнутих поена на једној утакмици, пошто је у дуелу против Меге бројао до 46.

У такмичарској години 2020/2021, за Окапи Алст је против Монса дао 45 поена, што је такође један од најбољих учинака у историји Лиге Белгије.

“Ништа се ту није разликовало у односу на било коју другу утакмицу. Ситуација је прошле сезоне била специфична јер је у једном моменту можда било и превише бекова, а потом смо дошли до тога да сам ја један од ријетких који креира са лоптом, остали су углавном зависили од ритма.

Лопта је била доста у мојим рукама, меч се отворио стварно добро и текао је у добром правцу, а они се нису баш најбоље адаптирали на моју игру, па сам успијевао да одржим тај темпо.

Нисам добио информацију о томе да ли сам и у Белгији оборио рекорд, али мислим да сам га изједначио. Мислим да је Крис Коупленд, који је играо и у НБА лиги, такође постигао 45 поена, а рекорд је можда постављен у неким давним временима, када се кошарка играла на другачији начин” – казао је искусни кошаркаш.

За крај, дотакли смо се три црногорска града и Владимировог дугогодишњег пријатељства са Николом Вучевићем, чланом Чикаго Булса.

“Ја сам из Улциња, а много времена сам провео у Бару и Подгорици, тако да сам доста усмјерен ка свим тим градовима. Моја породица тренутно живи готово тачно између тих градова, па су за мене сви они заиста посебни. Улцињ је наравно на првом мјесту, ту сам одрастао и љети и даље највише времена проводим ту.

Разлика у менталитету постоји као и свуда, али ништа то није драстично. Подгорица је центар Црне Горе, малтене пола државе током већег дијела године живи тамо. Све се ту врти и то је тако. Ипак, Улцињ је љети дестинација коју стварно треба посјетити. Мислим да нисам субјективан, сматрам да је Улцињ нажалост запостављен и у њега није улагано на правом нивоу. Када говоримо о природним љепотама, бар што се приморја тиче, рекао бих да је број један.

Чујемо се и пратим Николу. Дружимо се још од мог првог преласка у Морнар, јако смо добри пријатељи. Надам се да ће у Чикаго Булсима доћи до неког вишег нивоа, у Орландо Меџику је имао сјајне бројке али увијек ми је било жао што то није екипа која игра за неке више циљеве. Надам се да ће прије свега бити здрав, он посједује огроман квалитет и надам се да ће имати одличну сезону. Честитао ми је на свим добрим партијама на Евробаскету, а не бих да улазим у то због чега он није играо, то су његове личне ствари. Вучевић је мој одличан друг, а на другом мјесту је велики играч и сјајан професионалац” – завршио је Михаиловић.