"Барски портал" уз апел за Милана Јоличића Тапија: Вријеме је да се доброта врати ономе чија је породица спасавала животе

"Барски портал" се придружује апелу који су покренуле чланице НВО „Жене Бара“, али и апелу који је, много прије него што је формално упућен, већ почео да кружи међу људима – тихо, људски, из потребе да се помогне човјеку који је дошао у животну ситуацију у којој више ништа не зависи само од њега.

Ријеч је о Милану Јоличићу Тапију, Барaнину, човјеку који се због тешке шећерне болести суочио са најтежим посљедицама – компликацијама и ампутацијом ноге. Данас, због тога, није у могућности да нормално функционише, да ради, да живи онако како је живио и како заслужује.

Његова једина реална шанса да поново стане на ноге – у најбуквалнијем и у најдубљем смислу те ријечи – јесте набавка роботизоване протезе, чија је цијена 50.000 евра. Та протеза није луксуз, није хир, није „нешто више“. Она је предуслов да се један човјек врати самосталности, кретању, раду, достојанству и животу међу људима.

Овдје, међутим, није у питању само један човјек. Овдје је у питању и памћење.

И то утолико прије јер Милан Јоличић није дошао ниоткуда. Он је син почившег Љуба Јоличића – човјека чије име не припада само Бару, већ много ширем простору.  Љубо је оснивач и дугогодишњи предсједник Друштва добровољних давалаца крви „Лука Бар“.   Љубо Јоличић је био организатор стотина и хиљада акција добровољног давалаштва крви, човјек који је и сопственом крвљу, својим радом и својом упорношћу спасио небројено много живота. Чак 122 пута је из његових вена најдрагоцјенија течност отишла за спас знаних и незнаних који су захваљујући томе добили нове животе.

Његова помоћ, знају сви, није имала границе. Ни административне, ни државне, ни националне, ни вјерске.

Крв се давала у Бару, Сутомору, Подгорици, Никшићу, Београду, Новом Саду, Сарајеву, Пљевљима, Рожајама, Тивту, Будви, Бијељини, Бањалуци… Тамо гдје је било потребно. Тамо гдје је неко чекао. Тамо гдје се живот мјерио минутима.

Зато се данас овај апел не упућује само Бару. Ово је позив Црној Гори.
Позив Србији. Позив Републици Српској, позов дијаспори. Позив свима до којих је икада допрла рука Љуба Јоличића, његова организација, његова ријеч, његова акција, његова крв. Позив свима који знају шта значи добровољно давалаштво. Свима који знају шта значи кад непознат човјек спасе нечији живот.

Данас тај круг доброте тражи да се затвори.

Чланице НВО „Жене Бара“ обратиле су се свим добрим људима, привредницима, институцијама, хуманим појединцима, дијаспори, уз подсјећање да је понекад довољно да велики број људи учини мало – да би се десило нешто што мијeњa нечији живот из коријена.

„Помозимо Милану да поново живи живот какав заслужује. Да не гледа у зид, већ у пут. Да се врати међу људе, раду, свакодневици. Учинимо то и у знак захвалности породици која је деценијама давала себе – без плате, без рачунице, без тражења било чега заузврат“, поручиле су оне.

Овај апел већ је препознат. Подржан. Дијељен. Коментарисан. Сада је вријеме за најважнији корак – за конкретну помоћ. Не зато што је лако.
Него зато што је исправно.

Помоћи Тапију значи помоћи човјеку. Али и одати поштовање једном животу који је био посвећен другима.

Бар зове. Црна Гора зове. Регион зове. И вјерујемо да ће они који чују – одговорити.

Подаци за уплату:

Жиро рачун НВО „Жене Бара“ – Ловћен банка:
565-3443-40
Назнака: Помоћ за Милана Јоличића

Лични рачун Милана Јоличића:
51015039722200146

Ово је прилика да се покаже да добро које је некада дато – није нестало.
Само је чекало тренутак да се врати.