Цетиње: Како је од Краља Александра направљен "Његош с петокраком" , на радост погребног предузећа

ПРИРЕДИО: Горан Ћетковић

Монументални Мештровићев споменик заслужном Цетињанину Краљу Александру Ујединитељу срушили су окупатори и домаћи издајници почетком окупације 1941. Од постамента је после рата израђена скаламерија посвећена Његошу, са неприкладном, али неизбјежном и доминирајућом петокраком, тек да се попуни настала "празнина" испред Краљеве родне куће и двора краља Николе.

Почетком 90-тих, продат је погребном предузећу.
На сједници Градског вијећа на Цетињу, 18. јуна 1938. једногласно је одлучено да се "на тргу краља Александра уступи потребно земљиште" Одбору за подизање споменика блаженопочившем краљу Александру Првом Ујединитељу.

Споменик је у бронзи израдио чувени вајар Иван Мештровић, а према оскудним подацима и "преживјелим" фотографијама, процјењује се да је споменик био висок чак 9 метара.

Један од првих послова окупационих италијанских трупа и њихових федералистичких сатрапа 1941. године био је, погађате - елиминисање овог споменика, паралелно уз укидање свих других традиционалних српских обиљежја на Цетињу. Под окриљем ноћи 20/21. јула 1941. године, споменик је напрасно нестао, а постамент висине четири метра је остао да свједочи о његовом постојању, да би по "ослобођењу" 1945. године био потпуно демонтиран.

За сада непознати аутор, од тог материјала 1951. године гради "споменик" Његошу, уз неизбјежну петокраку на врху скаламерије. Споменик је био дио "прославе" 100-годишњице смрти великог Његоша.

Налазио се испред родне куће краља Александра и двора краља Николе.
Почетком 90-тих година, споменик је продат радионици за израду гробница у Требињу,  што говори о стварним умјетничким и идејним вриједностима ове неприродне мермерне поставке.

Бронзани споменик Краља Александра I, нестао је нетрагом још 1941. године.

О споменику је у више наврата писао и говорио неуморни цетињски истраживач и публициста Јован Маркуш, као и почивши историчар Предраг Вукић. 

www.s-medijicg.com