Цијене горива дивљају, Влада без идеје да ријеши проблем
Сарадник на Факултету политичких наука и бивши савјетник предсједника државе Младен Гргић изјавио је за „Дан“ да Влада, по свему судећи, процјењује како је тренутни ниво цијена горива и даље подношљив, те да би евентуална интервенција државе била скупља од терета који тренутно подносе грађани и привреда.
Према његовим ријечима, у извршној власти очигледно сматрају да је фискално рационалније да раст цијена енергената поднесу тржиште и потрошачи, умјесто да држава реагује смањењем акциза или другим мјерама које би директно утицале на буџетске приходе.
Гргић је за „Дан“ казао да би одређено смањење акциза ипак могло бити корисно, јер би бар дјелимично ублажило притисак на грађане и привреду. Ипак, истиче да је Црна Гора претходних година спровела фискалне реформе које су јавне финансије учиниле прилично крутим и осјетљивим на спољне економске ударе.
Како објашњава, највећи дио буџетских издатака данас чине такозвани мандаторни расходи – пензије, плате у јавном сектору и различита социјална давања. Због тога је, како каже, простор за фискалне маневре изузетно ограничен.
Он додаје да економски резултати у овом тренутку нису на нивоу очекивања, што додатно сужава могућности Владе да реагује.
„Због тога вјерујем да се у Министарству финансија прије свега надају неком неочекивано бољем пуњењу буџета, умјесто смањењу акциза, јер би такав потез аутоматски значио и повећање буџетског дефицита“, навео је Гргић у изјави за „Дан“.
Говорећи о најавама новог раста цијена горива, који би могао уследити већ за двије седмице, он упозорава да је реално очекивати да ће се то временом прелити и на друге цијене у економији.
Према његовим ријечима, јавност је најчешће фокусирана искључиво на цијене горива, али су бројни други енергенти и сировине директно повезани са истим глобалним транспортним правцима и тржишним поремећајима.
Као примјер наводи Ормуски мореуз, кроз који пролази значајан дио свјетске трговине ђубривима и сировинама за њихову производњу. Свако нарушавање стабилности у том региону, како истиче, аутоматски се одражава на цијене пољопривредних улаза.
Такође указује и на тржиште течног гаса, који је теже складиштити и чије су резерве ограничене, па цијене брже реагују на поремећаје у снабдијевању.
Уколико оваква ситуација потраје, упозорава Гргић, раст цијена горива могао би се прелити на много шири спектар робе и услуга и изазвати нове инфлаторне притиске у економији.
Он додаје да ће први и најдиректнији удар осјетити транспорт и логистика, јер је гориво један од основних трошкова у тим дјелатностима. Тај раст се, како каже, врло брзо преноси на цијене робе у трговини, јер скоро сваки производ који стиже до потрошача укључује и значајан транспортни трошак.
Посебно су осјетљиви пољопривреда, због трошкова механизације и ђубрива, грађевинарство због транспорта материјала, као и туризам и угоститељство који зависе од транспорта робе и кретања туриста.
Такође, раст цијена горива снажно погађа и јавни и приватни превоз, гдје гориво чини значајан дио укупних оперативних трошкова.
Гргић упозорава да у пракси то значи ланчани инфлаторни ефекат који се временом преноси на готово цијелу економију.
