Герасимова: Клијенти сумњају да Влада тјера Русе из Црне Горе

Постоји бојазн да ће у будућности бизнис са страним капиталом бити готово немогућ у Црној Гори, док се клијенти све више жале да "Влада Црне Горе чини све да истјера Русе из државе".

То је у разговору за "Дан" оцијенила Наталија Герасимова, извршна директорка Навус д.о.о., компаније која се бави и регистрацијом страних фирми.

– Ми, као рачуноводствена компанија која је скоро па деценију присутна на црногорском тржишту, не располажемо тачним подацима колико је компанија у власништву држављана Руске Федерације рагистровано у Црној Гори, међутим, можемо рећи да се број компанија које су регистроване од 2022. драстично смањио. Услови за регистрацију компанија су прилично једноставни, што се не може рећи и за касније услове за развој бизниса и сам опстанак тих компанија.

Нажалост ти услови су све компликованији сваког дана, а постоји бојазан да ће у будућности било какав бизнис са страним капиталом бити потпуно непожељан и практично немогућ. Све чешће и гласније наши клијенти тврде како Влада Црне Горе `чини све да истјера Русе из Црне Горе`. Ова чињеница је прилично разочаравујућа узимајући у обзир да се већина Руса који дођу у Црну Гору на први поглед заљуби у ову земљу и да се заиста труде да се интегришу, уче језик, историју, и са великим поштовањем се односе према држави у којој живе. Људи који су пристигли у Црну Гору у посљедњем `таласу`, бирали су је као пристаниште за себе и своје породице од сложених геополитичких процеса који се сада догађају, управо због сличних културних и животних вриједности, исте православне вјере, то су углавном млади људи који су побјегли од политике и немају никаквих таквих циљева и интересовања, истиче Герасимова.

Наглашава да међу њиховим клијентима нијесу само Руси.

– Ми имамо клијенте из великог броја земаља бившег СССР-а, као и из других западних земаља, такође наш колектив чине сарадници из Црне Горе, Русије и Украјине и апсолутно ни у једном тренутку нијесмо наишли ни на један проблем у вези са тим. Напротив, то су сјајни међуљудски односи и још један доказ да су људи дошли у Црну Гору у потреби за миром и развојем, изјавила је Герасимова.

Одговарајући на питање око одласка руских држављања из Црне Горе, Герасимова каже да Руси напуштају Црну Гору и одлазе у Србију, и не само у ту земљу, због мноштва разлога, а неки од главних су – стабилност и сигурност.

– Наиме, у Црној Гори се услови за боравак странаца мијењају пречесто, веома често без икаквог законског основа, без подзаконских аката, само на основу ријечи државних службеника, неких инструкција или дописа, у које, наравно, не можемо имати увид, и које, скоро па никад, нијесу у складу са важећим законима. На примјер, странци су `натјерани` да раде 40 сати нед‌јељно, иако је то супротно Закону о раду. Кад се већ то догодило, требало је мијењати и закон о добити, међутим, то се није догодило, правила везана за стицање радне и боравишне дозволе се често мијењају, нови захтјеви су врло тешко оствариви у тим роковима које МУП пружа, због чега су људи често принуђени да прекидају своје `боравке` – догађа се да људи годинама, па и деценијама живе и раде у Црној Гори, међутим, због тих вјештачких прекида никада нијесу добили чак ни могућност да аплицирају за стални боравак, указује Герасимова.

Желе да инвестирају, али због баријера одустају

Герасимова објашњава да руски држављани у Црној Гори обављају најразличитије врсте д‌јелатности, многи од њих веома квалитетно и квалификовано.

– Међу њима има и љекара, инжењера, угоститеља, грађевинаца, ИТ стручњака и то је заиста диферсификовало тржиште у Црној Гори. Списак је заиста велик, међутим, још је већи списак оних који би јако жељели да инвестирају у ову прекрасну земљу, када би се макар мало промијенио однос од стране државе и омогућили нормални услови за пословање, закључује Герасимова.

Упозорава да је банкарски сектор прилично дискриминаторски када су у питању држављани Русије, и апсолутно непредвидив.

– Врло често се стиче утисак да се он не регулише нормама и правилима Централне банке Црне Горе, већ неким непознатим околностима које зависе од филијале банке и поступајућег службеника. Јако је тешко објаснити клијенту да отварање рачуна у банци и рад са њим зависи од тога колико он у том тренутку има `среће` и колико је `исправан` пасош чији је он ималац, а не од тога да ли су он и правно лице које је основао испунили законске услове за то. Суочавамо се са ситуацијом у којој банка одбија да отвори рачун, државни органи су одлучили да Пошта Црне Горе не може вршити трансакције у вези са плаћањем пореза, порези се не могу платити готовином, али се морају платити. Како? На такво питање најчешћи одговор је `снађите се`, а то дефинитивно није начин на који се развија бизнис. Као што је тешко објаснити клијентима да се студије локације, дозволе, одговори администрације морају чекати мјесецима, а неријетко и годинама. Да не говоримо о општепознатој чињеници да се од стране разних комуналних служби и инспекција контроле врше много чешће и ригорозније у објектима чији су власници држављани Русије него у осталим. Још једно од правила која `тјерају` Русе из Црне Горе је оно које је недавно уведено – да би остварио право на медицинску заштиту на територији Црне Горе, потребно је доставити непостојећу, и непредвиђену ниједним законом, потврду да нијеси осигуран у фонду матичне земље. То је чињеница која је прилично лоша и застрашујућа, поготово за породице са д‌јецом. И наравно, поставља се питање за шта се онда уплаћују доприноси и друге дажбине, изјавила је Герасимова.