Колико су Црну Гору коштале санкције Русији? Вријеме је за разговор о компензацији из Брисела

Црна Гора је, пратећи вањску политику Европске уније, 2014. године први пут увела санкције Русији, а након инвазије на Украјину 2022. значајно их је проширила. Политички исправно, али економски болно.

Губитак високоплатежних руских туриста, инвеститора и тржишта донио је вишемилионске посљедице црногорској привреди. Колико тачно? Према процјенама, губици прелазе 250 милиона евра.

Губитак тржишта за Плантаже – најмање 15 милиона евра за пет година

До 2020. године, Русија је била једно од највећих извозних тржишта за црногорска вина. Само Плантаже су годишње извозиле робе у вриједности од око 3 до 4 милиона еура. Након увођења санкција, тај извоз је практично нестао.

У три године, губитак прихода компаније процјењује се на најмање 10 до 12 милиона евра, уз додатни индиректни губитак (складиштење, отпис робе, преусмјеравање маркетинга) од још 2–3 милиона. Ако би посматрали период од 9 година онда је губитак минимум 27 милиона.

Прекинуте авионске линије – више од 30 милиона евра губитка

Прије 2022. Црна Гора је имала више од десет директних авио-линија са Русијом, које су годишње доносиле десетине хиљада туриста. Само 2021. године из Русије је дошло преко 110.000 путника.

Затварањем линија изгубљени су приходи аеродрома, угоститеља, таксиста и локалних заједница. Конзервативне процјене говоре о 10 милиона еура годишњег губитка, односно преко 30 милиона еура у три године.

Туристички сектор – губитак више од 100 милиона евра

Прије санкција, руски туристи су чинили око 20% укупног прихода од страних гостију у високој сезони, а њихова просјечна потрошња била је значајно изнад европског просјека (око 1.200 евра по особи по боравку).

Са падом долазака за 80–90%, црногорски туризам изгубио је барем 35 милиона евра годишње, што чини око 100–110 милиона евра у три године.

Замрзнута имовина и пад инвестиција – око 70 милиона евра штете

Према подацима Управе за некретнине и Централне банке, руски држављани су имали значајна улагања у некретнине, луксузне хотеле и марине. Санкције су довеле до замрзавања имовине вриједне око 44 милиона евра, док је додатни губитак због отказивања нових инвестиционих пројеката процијењен на још 25 до 30 милиона евра.

Поједини руски инвеститори повукли су се из пројеката у Херцег Новом, Будви и Тивту, остављајући празне објекте, судске спорове и пропуштене порезе.

Укупна процијењена штета: преко 250 милиона евра.

Вријеме је за европску солидарност – и у новцу.

Црна Гора је, иако мала, показала политичку зрелост и међународну досљедност. Но, лојалност европским вриједностима не би смјела бити једнострана у економском смислу.

Ако ЕУ има фондове за отпорност на енергетске и геополитичке шокове, ако Украјини, Молдавији и Грузији испоручује милијарде еура помоћи, зашто не би отворила и компензациони фонд за земље кандидата које трпе посљедице санкционе политике?

Црна Гора је испунила своју политичку обавезу. Вријеме је да Европска унија испуни своју – кроз конкретне механизме подршке, надокнаде штете и афирмацију партнерских односа.

Извор: БизнисЦГ