Српска национална припадност барског надбискупа др Николе Добречића никада није била упитна — као што то, уосталом, у оно доба није била ни код било ког другог становника Црне Горе, без обзира на вјероисповијест. Били су то Срби, православни, католици и муслимани, једног истог рода и језика, исте историјске свијести и националног осјећаја. Изузетак су чинили једино Арнаути, односно Арбанаси, како су се тада изјашњавали преци данашњих Албанаца.
У таквом духу заједништва, у Бару је 1925. године гост био краљ Александар. Ево шта му је рекао барски надбискуп Никола Добречић, који је био одувијек декларисани Србин, иако католик.
(Из књиге „Догађаји и личности – Бар кроз вјекове“ – Никола Мићов Масоничић)
„1925. 22. септембра краљ Александар I Карађорђевић посјетио је Бар и том приликом био гост код арцибискупа барског доктора Николе Добречића у његовој старој резиденцији у Гретви код Старог Бара. Тада му је Добречић, показујући оронулу резиденцију, рекао:
‘Величанство видите гдје живи Примас српски.’
На ручку приређеном у част краљевског пара Добречић је одржао један патетично родољубив говор кроз који је указао краљу на економски положај арцибискупије Бара и Црне Горе. Између осталог, тада је рекао:
‘Поздравља Вас вјековном славом овјенчана Српска примасија која је играла велику и частну улогу у развитку и ослобођењу српског народа, која је по свједочанству савремених историчара била највећи сјај и врхунац Срба и српске цркве... очекујемо од Вашег величанства свој некадашњи сјај, просвјету, напредак и благостање’, наглашавајући, ‘да Црна Гора нема ни злата ни драгог камења али је ипак најбогатија душом, срцем, славом, витешким традицијама, добрим гласом и свијетлом историјом, неизмјерним заслугама за ослобођење нашега народа’... ‘и да је све то жртвовала на олтар нашег уједињења’.
Добречић је иначе више пута био гост краља Александра у Београду, а био је гост и на женидби краљевој 1922. године.“