Куне преплавиле Бар и Сутоморе: Све чешће силазе међу куће и викендице

Бар и Сутоморе посљедњих година биљеже све чешћа запажања куна у насељеним подручјима. Грађани их најчешће уочавају ноћу на крововима кућа, у двориштима, на зидовима старих објеката и у близини викендица, а поједини суграђани кажу да ове окретне животиње редовно виђају у непосредној близини својих домова.

Иако њихово присуство код многих изазива нелагоду, стручњаци истичу да су куне углавном безопасне за људе и да нема разлога за страх.

Ноћни становници приморја
На нашем подручју најчешће се среће куна бјелица, позната и као камена куна. Ријеч је о изузетно прилагодљивој животињи која је временом научила да живи у близини људи, користећи таване, напуштене куће, старе помоћне објекте и густо растиње као склоништа.

Куне су претежно ноћне животиње. Током дана се крију, док у сумрак и током ноћи излазе у потрагу за храном. Управо зато их грађани најчешће примјећују на крововима, терасама и у двориштима када падне мрак.

Иако настоје да остану непримијећене, њихов број је, према запажањима мјештана, последњих година значајно порастао. Власници кућа и викендица у Бару и Сутомору све чешће пријављују да их виђају како прелазе преко кровова, зидова и ограда, понекад и у самим насељима далеко од шумских предјела.

Одрасла куна може бити дугачка и до пола метра, а са репом достиже величину мање или средње мачке, због чега многи у први мах помисле да је ријеч о мачки која се креће по крову.

Многе приче о кунама немају упориште у стварности
У народу већ деценијама круже разне приче о кунама. Старији људи често препричавају наводне случајеве да је куна „отровала косаче“, загадила воду или храну и изазвала тешка тровања.

Међутим, за такве приче не постоје научно потврђени докази. Стручњаци указују да су у питању углавном народна вјеровања и предања која су се преносила генерацијама, па су многи временом прихватили као чињенице оно што никада није доказано.

То, наравно, не значи да дивље животиње не треба избјегавати или да не могу пренијети одређене болести као и многе друге врсте сисара, али тврдње о некаквом „отрову куне“ који масовно угрожава људе немају стварно утемељење.

Велика опасност за живину
Иако нису опасне за људе, куне могу представљати озбиљан проблем за домаћинства која држе кокошке, голубове, препелице или другу ситну живину.

Управо због њих многи на приморју избјегавају да држе живину у двориштима. Када једном пронађе пут до кокошињца, куна је способна да у врло кратком року подави већи број птица.

Многи власници у први мах посумњају на лисице или псе луталице, али искусни домаћини кажу да је у бројним случајевима управо куна кривац за ноћни помор живине.

Њена окретност, брзина и способност да се провуче кроз изузетно мале отворе чине је веома успјешним ловцем.

Зашто је све мање ласта?
Старосједиоци Бара и Сутомора често примјећују да је на многим кућама и помоћним објектима данас далеко мање ластавичјих гнијезда него што је то био случај прије двадесетак или тридесет година.

Један од разлога који орнитолози и познаваоци природе наводе јесте и присуство куна. Оне се радо пењу на стрехе, кровове и фасаде, гдје могу доћи до јаја и младих птица.

Иако куне нису једини разлог смањења броја ласта – ту су и урбанизација, промјене у начину градње кућа и смањење природних станишта – њихово присуство свакако утиче на опстанак птица које се гнијезде на објектима.

Да ли су опасне?
Добра вијест је да куне не представљају озбиљну опасност за људе. Ријеч је о плашљивим животињама које избјегавају контакт са човјеком и готово увијек ће побјећи када осјете присуство људи.

Напади на људе су изузетно ријетки и могу се догодити само ако се животиња ухвати, сатјера у ћошак или осјети да су јој младунци угрожени.

Много чешће од непосредне опасности проблем могу представљати бука и евентуална штета ако се куна настани у поткровљу или тавану куће. Тада може оштетити изолацију, направити гнијездо или остављати трагове свог присуства.

Корисне за природну равнотежу
Мало је познато да куне имају и важну улогу у природи. Хране се мишевима, пацовима, инсектима и другим ситним животињама, чиме природно смањују број штеточина у околини.

Због тога њихово присуство није нужно лош знак, већ често показатељ да у околини постоји довољно природне хране и склоништа.

Шта савјетују стручњаци?
Грађанима који уоче куну у близини куће препоручује се:

– да не покушавају да је хватају или хране;

– да не остављају храну за кућне љубимце током ноћи;

– да обезбиједе поткровља, таване и отворе кроз које животиња може ући у објекат;

– да живину, голубове и друге ситне домаће животиње држе у добро заштићеним просторима;

– да у случају насељавања куне у кућу потраже стручну помоћ за њено безбједно измјештање.

Иако су многима и даље непознаница, куне су већ постале дио свакодневице у бројним дјеловима Бара и Сутомора. Умјесто страха и непровјерених прича које се преносе с кољена на кољено, стручњаци препоручују информисаност и опрез, јер је ријеч о дивљој животињи која у већини случајева жели само једно – да остане непримијећена.