Мустафић: Права Бошњака и даље неостварена, државне институције сносе одговорност

Црна Гора је, упркос бројним изазовима, очувала мултиетничку стабилност и унаприједила уставно-правни оквир за заштиту права мањинских народа, али значајан број тих права и даље није у потпуности остварен, оцијенио је предсједник Бошњачког вијећа у Црној Гори Суљо Мустафић.

Мустафић је то казао на отварању Међународног научног симпозијума „Босна и Херцеговина – мањински народи, националне мањине и дијаспора“, који је организовао Правни факултет у Тузли, уз подршку бошњачких вијећа и других организација из Хрватске, Црне Горе, Србије и Сјеверне Македоније.
Скуп је окупио више од 30 универзитетских професора, научних радника и истраживача из региона, а Мустафић је био један од уводничара.
Говорећи о положају мањинских народа у Црној Гори,

Мустафић је казао да су Бошњаци и други мањински народи јасно опредијељени за мултиетничку демократију и европску и евроатлантску будућност државе.
Он је оцијенио да је у претходном периоду било значајних помака у интеграцији мањинских народа у институције и њиховој заступљености, али да су у појединим областима резултати и даље недовољни.

Посебно је указао на образовање, културу, јавно информисање, безбједносни сектор и финансијске институције, наводећи да је у тим областима за припаднике бошњачког народа учињено мало помака.
Критиковао је и период 42. Владе Црне Горе, оцијенивши да су током 2021. и 2022. године били угрожени демократски процеси и да је дошло до, како је навео, „чистке“ кадрова из редова Бошњака и других мањинских народа.

„У периоду анти-европског дјеловања 42. Владе, током 2021. и 2022. године, угрожени су демократски процеси и извршена је ‘чистка’ готово свих кадрова из редова бошњачког и других мањинских народа, посебно у образовању, и те девијације је тешко исправити“, казао је Мустафић.

За актуелну Владу оцијенио је да, иако је „врло хетерогена“ и у њој учествују представници бошњачких и албанских политичких субјеката, остварује добар напредак у европским интеграцијама и приступним преговорима.
Ипак, сматра да питања видљивости мањинских народа у култури, образовању и медијима нијесу довољно високо на листи приоритета.

„Актуелна Влада остварује добар напредак у европским интеграцијама и приступним преговорима. Међутим, нажаост, она нема међу приоритетима рјешавање ових озбиљних питања која су важна за видљивост мањинских народа у културној, образовној и медијској сфери и то видимо као озбиљан проблем“, рекао је Мустафић.

Он је као један од проблема издвојио и економску неразвијеност средина у којима живе мањински народи.
Према његовим ријечима, та подручја и даље спадају међу најнеразвијенија, због чега ће, без озбиљнијег привредног развоја, бити настављен тренд исељавања становништва.
Мустафић је говорио и о односу црногорског друштва према прошлости, посебно према злочинима из деведесетих година.

„Друштво се још није у потпуности суочило са прошлошћу и злочинима из деведесетих и зато имамо често понављање наратива у којима се ратни злочини негирају или релативизују“, казао је он.

Оцијенио је да такве појаве додатно урушавају повјерење у институције и негативно утичу на слику Црне Горе као државе владавине права, посебно када је, како је навео, ријеч о повјерењу Бошњака у судску и тужилачку власт.
Говорећи о региону, Мустафић је позвао бошњачка вијећа и организације да изграде заједничку платформу и јасно дефинишу циљеве у суочавању са изазовима који се, како је казао, све више отварају.

„Немамо права на заборав, нити на нове заблуде и илузије. Нека питања која су поново отворена најдиректније се тичу права и положаја, па и опстојности Бошњака. Морамо се јасно одупријети деструктивним и ретроградним појавама“, поручио је Мустафић.

Он је као заједнички интерес навео просперитет држава региона, њихову стабилност, повезивање и сарадњу, уз подршку демократским и проевропским снагама.

„Наш заједнички интерес јесте просперитет држава у којима живимо, као и стабилност, повезивање и сарадња у региону и стога се снажно требају подупирати демократске и проевропске снаге“, закључио је Мустафић.

У раду међународног симпозијума, у име Бошњачког вијећа у Црној Гори, учествовао је и Мерсад Растодер, предсједник Извршног одбора.