Данас је у селу Дупило у Црмници служен традиционални парастос за погинуле претке који су прије 324 године положили животе у борби за одбрану својих огњишта и вјере. Оваj помен и сјећање на ратнике из Дупила већ деценијама представљају један од најдирљивијих примјера локалног очувања историјске свијести и сећања на жртву предака.
Тврђава Бесац код Вирпазара, која доминира над Црмничким пољем и данас стоји као историјски подсјетник - била је сцена бројних окршаја између домаћег становништва и окупационих османлијских снага. Тврђава је подигнута од стране Турака у 1478. години и била је у посједу Османлија до краја њихове власти у овом дијелу Црне Горе. Крајем 17. и почетком 18. вијека Бесац су заузели Црногорци, када је претрпио значајна оштећења у сукобима, а та борбена прошлост постала је дио народне традиције и епског памћења народа овог краја.
Локални усмени одаци, свједоче како су Дупиљани под командом кнеза Николе први дан Божића организовали напад на утврђење Бесац, у контексту дуготрајних сукоба Црногораца са османлијском војском, која је тада имала значајније ресурсе и опрему. Тврђава је након жестоког отпора срушена, а према народној традицији, многи младићи из Дупила дали су своје животе у тим борбама. Тада је 72 младића изгубило животе бранећи своје село, а пошто није било могуће извршити уобичајене сахране, њихови посмртни остаци су, како усмено предање каже, сахрањивани у свега неколико гробница .
У знак сјећања на ову историјску битку, свештеници Спрске православне цркве у присуству потомака погинулих ратника сваке године служе парастос у Цркви св. Архангела Михаила, гдје се чувају и посмртни остаци ових јунака. Овај обичај чин је дубоког поштовања према претходним покољењима чија је жртва, по народној памети, била у служби одбране православне вјере и слободе својих кућа и земље.
Бесац (често називан и „капија Црмнице“) има своје мјесто у усменој традицији и у народној литератури. По једној од плоча подигнутих код утврђења налази се и стих из познатог дијела „Горски вијенац“ Петра II Петровића Његоша, који говори о побједи над Турцима и разарању Бесаца, што је данас подсјетник на оне који су се супротставили окупатору.
Овај парастос у Дупилу, који окупља потомке, мјештане и госте из околних крајева, представља живу нити повезаности прошлости и садашњости. Он опомиње да се сјећање на претке не мјери само као музејски експонат, већ као активна духовна и културна традиција која и даље обогаћује идентитет Црмнице и њених људи. Међу присутнима на парастосу био је и посланик Дејан Ђуровић, такође Дупиљанин.