Погром 2004 - злочин без казне: Главосјече награђене, Црна Гора да поништи признање лажне државе

Савез удружења расељених са Косова и Метохије у Црној Гори саопштио је поводом 22 године од мартовског погрома 2004. да је ријеч о једном од „најстрашнијих и најсрамнијих догађаја у савременој Европи“, који ни до данас није добио заслужени епилог.

У саопштењу се истиче да март 2004. остаје „трајна рана и опомена“, подсјећајући да су у само неколико дана, пред очима међународних мисија, албански екстремисти спровели организовано насиље над српским народом.

„Убијани су људи, протјериване породице, паљени домови и рушене светиње. Хиљаде људи је протјерано, десетине цркава и манастира уништено, а читаве заједнице збрисане са својих огњишта – и за све то готово нико није одговарао“, каже се у саопштењу.

Из Савеза поручују да изостанак реакције међународне заједнице „није био случајност, већ јасна порука да су српске жртве мање вриједне и да насиље над Србима може проћи некажњено“.

Како се наводи, таква политика је кулминирала 2008. године самопроглашеном независношћу Косова, „коју није признала већина држава чланица Уједињених нација, али јесу оне које су 1999. године бомбардовањем директно произвеле прогон близу 300.000 Срба и других неалбанаца“.

„Тиме је створен опасан преседан – да се злочин исплати, да се етничко чишћење награђује, а да се правда селективно примјењује“, истиче се.

Савез указује да Срби и данас на Косову и Метохији живе у условима „сталног притиска, страха и неизвјесности“.

„Ограничено кретање, институционална дискриминација, економска изолација и све чешћа хапшења и судски процеси за наводне, често измишљене ратне злочине постали су свакодневица, док злочини над Србима остају без казне, истине и правде“, наводи се у саопштењу.

Истиче се да је то „наставак исте политике“ која је довела до егзодуса 1999. године и погрома 2004, те да се исељавање Срба наставља тихо, али континуирано, док преостало становништво опстаје у енклавама, „изоловано и лишено основних услова за достојанствен живот“.

Савез подсјећа да су Срби били жртве системских злочина и у Хрватској и Босни и Херцеговини, али да се те жртве „маргинализују и релативизују, док се истина упорно изврће“.

Посебно се указује на историјску повезаност Метохије и Црне Горе.

„Метохија је некада била у саставу Зетске бановине, заједно са простором данашње Црне Горе, дијеловима Херцеговине и рашке области, што данашњу Црну Гору обавезује да не окреће главу од страдања српског народа“, каже се.

Из Савеза поручују да „Црна Гора више нема право на ћутање“, те очекују да надлежне институције преиспитају одлуку о признању Косова.

„Та одлука донесена је у вријеме режима Мила Ђукановића, а према ставовима некадашњег премијера Душка Марковића, супротно вољи више од 80 одсто грађана, што јој даје и политичку и моралну тежину која захтијева преиспитивање“, наводи се.

Савез удружења расељених са Косова и Метохије у Црној Гори захтијева истину и правду за све српске жртве, кажњавање одговорних за погром 2004. године и све друге злочине, престанак политички мотивисаних процеса против Срба, као и обезбјеђивање услова за безбједан и достојанствен повратак.

Такође се тражи пуно поштовање основних људских права српског народа и „јаснији, одговорнији и принципијелнији однос Црне Горе према овом питању“.

„Правда може бити спора, али је неизбјежна. Истина може бити потискивана, али не и избрисана“, закључује се у саопштењу.

На крају се поручује да је захтјев јасан – „слобода, повратак и достојанство за српски народ на Косову и Метохији“.