Ћирилица Latinica
08.01.2026.
Црна Гора

Поруке са свечане академије у Мојковцу: Сјећање на жртву, визија за будућност

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

Историјско памћење не смије бити терет, већ снага која нас покреће ка развоју, поручио је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић на свечаној академији поводом 110 година Мојковачке битке и Дана општине Мојковац.

Мандић је истакао да примјери некадашњег економског успона и богате историје Мојковца треба да буду инспирација за нови развој сјевера Црне Горе – кроз инвестиције, инфраструктурне пројекте, развој скијалишта, туризма, отварање нових радних мјеста и подизање животног стандарда.

„Данас се као заједница крећемо утабаним и провјереним путевима демократије, радећи оно што су историјски провјерени народи радили у својим државама. Тај пут нам отвара несагледиве могућности, јер ништа у томе није супротно нашој традицији и осјећају за слободу. Мојковац и сјевер Црне Горе имају са чим да уђу у Европску унију и усправне кичме стану поред било којег средњовјековног европског града“, поручио је Мандић.

Он је нагласио да природна богатства, културно насљеђе, војничка слава, као и вриједни и поштени људи овог краја заслужују сигуран, срећан и достојанствен живот.

Говорећи о историјском значају Мојковца, Мандић је подсјетио да је историја овог подручја много старија од саме Мојковачке битке. На простору данашњег Мојковца, у средњем вијеку, краљ Стефан Урош I Немањић основао је Брсково – један од најзначајнијих градова тадашње српске државе, економски, рударски и трговачки центар у којем је кован новац признат широм Европе.

„Кроз вјекове, Мојковац је био мјесто гдје се историја стварала. Одавде су 8. октобра 1912. године колашинска и дурмиторска бригада прве ушле на територију Отоманске царевине, чиме је започео Први балкански рат. Те исте бригаде, предвођене сердаром Јанком Вукотићем, на Божић 1916. године постале су симбол жртве која надилази војну побједу – симбол братске љубави, вјере и части“, казао је Мандић.

Он је подсјетио да у Мојковачкој бици није брањена само линија фронта, већ и образ, савјест и историјско достојанство двије старе европске државе и краљевине – Црне Горе и Србије, истичући да је та битка представљала посљедњу велику битку старе Црне Горе.

„Данас, 110 година касније, наша обавеза је другачија, али не и мање важна. Слободу више не бранимо оружјем, већ радом, знањем, јединством и визијом. Сјевер Црне Горе, а посебно Мојковац, морају поново постати простори наде, останка и развоја“, закључио је предсједник Скупштине.

Свечану академију отворио је предсједник Скупштине општине Мојковац Марко Јанкетић, који је истакао да Мојковачка битка представља највећу ратну епопеју у историји Црне Горе.

„У низу крвавих битака које је наш народ водио за слободу и опстанак, само једна по значају остаје ненадмашна. Мојковачка битка заузима посебно мјесто у вјековним борбама нашег горштака, гдје је показана сва морална и духовна снага народа“, казао је Јанкетић, подсјећајући на свједочанство војводе Живојина Мишића да је црногорска војска учинила жртву „коју је могао да учини само брат за брата“.

О развоју општине говорио је и предсједник Општине Мојковац Веско Делић, истичући да је претходна година била изузетно успјешна за локалну управу и грађане.

„Буџет Општине Мојковац ове године износи 11,5 милиона евра, што је скоро три пута више него 2022. године. Реализовани су бројни инфраструктурни и комунални пројекти, а посебан акценат стављен је на наставак радова на скијалишту са мојковачке стране Бјеласице“, казао је Делић.

Он је најавио завршетак реконструкције градског трга, изградњу реплике средњовјековног Брскова, као и унапређење путне инфраструктуре, нагласивши да је циљ локалне власти да Мојковац буде град у којем се остаје, а не из којег се одлази.

У културно-умјетничком дијелу програма наступила је солисткиња Љубица Вранеш уз клавирску пратњу Владимира Вање Шћепановића. Беседу је одржао Матија Бећковић, док је глумац Славиша Чуровић казивао одломке из књиге Мијajла Ашанина „И тада рекоше: неће проћи“.

Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Издвајамо
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar