Статистика рођених и умрлих у Црној Гори: Бар у демографском плусу

Општина Бар међу ријетким је срединама у Црној Гори које биљеже позитиван природни прираштај, потврђујући да овај приморски град, упркос бројним изазовима, остаје једна од стабилнијих демографских тачака у држави.

Према подацима Управе за статистику – Монстат, током 2025. године природни прираштај у Црној Гори био је позитиван и износио је 512, али мањи у односу на 2024. годину када је износио 648.

У прошлој години рођено је 6.925 живорођене дјеце, од чега 3.576 или 51,6 одсто дјечака, док је 3.349 или 48,4 одсто дјевојчица. Истовремено је преминуло 6.413 лица, међу којима 3.281 мушкарац и 3.132 жене.

Када је ријеч о општинама, природни прираштај био је позитиван у свега осам, док је негативан забиљежен у чак 17 општина.

Главни град Подгорица предњачи са прираштајем од 800 (2.331 рођених у односу на 1.531 преминулог). Одмах иза су Будва са +154 и Бар са +129, док је Рожаје са +128 једини значајнији примјер позитивног тренда на сјеверу.

Тиват је у 2025. години имао 198 рођених и 148 умрлих, што даје природни прираштај од 50, док сличне резултате биљеже Тузи (+52) и Зета (+64).

Сјевер у дубокој кризи

За разлику од приморја и централног региона, сјевер Црне Горе суочава се са озбиљним демографским падом. Најтежа ситуација је у Пљевљима, гдје је број умрлих (374) више него дупло већи од броја рођених (156), што доводи до минуса од 218.

Ништа боља ситуација није ни у Бијелом Пољу са -107, док Никшић, иако има 695 рођених, због 772 преминула завршава годину са негативним прираштајем од -77.

Најмање дјеце рођено је у Шавнику – свега шесторо током цијеле године, док је у истом периоду преминуло 29 становника.

Регионалне разлике

Највише живорођених (3.710) и преминулих (2.988) забиљежено је у централном региону, који уједно има и највећи позитиван прираштај од 722.

Приморски регион, у који спада и Бар, такође је у плусу, са укупним прираштајем од 264.

Сјеверни регион је једини у минусу, и то -474.

Љето спасило статистику

Подаци показују да је током три мјесеца 2025. године било више умрлих него рођених. Јануар је почео благим минусом (-10), фебруар је донио краткотрајно побољшање, али је март био најкритичнији са -65.

Негативан тренд поновљен је и у мају (-10).

Промјена долази са љетом. Јул је био најуспјешнији мјесец са плусом од 151, а позитиван тренд настављен је у августу (+104) и октобру (+122).

Позитивни резултати забиљежени су и у септембру (+59), новембру (+44) и децембру (+32), што је на крају довело до укупног позитивног резултата на нивоу године.

Пет година демографских осцилација

У периоду од 2021. до 2025. године највише дјеце рођено је 2021. године – 7.033, док је најмање рођених управо 2025. године – 6.925.

Највише преминулих било је 2021. године – 9.152, а најмање 2023. године – 6.327.

Највиши природни прираштај забиљежен је 2023. године и износио је 681, док је најнижи био 2021. године, када је износио -2.119.

Како наводе из Монстата, негативан природни прираштај на нивоу Црне Горе први пут је забиљежен 2020. године (-196), у години почетка пандемије COVID-19, док је 2021. дошло до наглог раста броја преминулих, што је додатно продубило негативан тренд.

Бар као примјер отпорности

Упркос укупно сложеној демографској слици, Бар се издваја као једна од општина која показује стабилност и позитиван тренд. Са прираштајем од +129, овај град потврђује да приморје, уз праве услове, може бити носилац демографског опоравка.

Ипак, укупни подаци опомињу – Црна Гора се и даље суочава са озбиљним демографским изазовима, а разлике између региона постају све израженије.