Тапи

ПИШЕ: Јован Пламенац

Мало је житеља Бара који не познају Тапија. Тапи је – Милан Јоличић. Син Љубов.

Засигурно да нема иоле старијег Баранина да није познавао Љуба Јоличића. Љубо је био и те како познат широм Црне Горе, али и у Србији и другдје. О томе свједочи његова сахрана 2008. године. Два или три дана његова породица је примала саучешће у барској капели. Ред оних који су дошли да изјаве саучешће није се смањивао. Такве сахране Бар није види и, засигурно, никада више је неће видјети. Не само да је дошао сав Бар, него су дошли и многи из других црногорских мјеста, али и из иностранства. Дошли су и Срби и Црногорци, и православни и муслимани и римокатолици... Црна Гора, већ распарана по свим шавовима, такво једнодушије није видјела.

Љубо је 1970. године основао Друштво добровољних давалаца крви „Лука Бар“. У Луци је и радио. Друштво је континуирано организовало акције прикупљања крви. Та крв потекла је венама многих; оних који су дошли да изјаве саучешће Љубовој породици или њихове родбине.

Љубо Јоличић је – символ хуманости.
  Након скоро двије деценије од Љубовог одласка из овог живота, 10. фебруара ове године, Невладино удрушење „Жене Бара великог срца“, које изузетно успјешно води народну кухињу и помаже суграђанима на друге начине, управо у оном духу којег је његовао Љубо Јоличић, објавило је јавни позив:

„Помозимо Милану да поново живи живот какав заслужује.
  Помозимо му да не гледа у зид, већ у пут.
  Помозимо му да се врати међу људе, на посао, у свакодневицу.
  Учинимо то и у знак захвалности породици која је деценијама давала себе Бару – без рачунице, без плате и хвале.
  Ако је икад постојао тренутак да Бар покаже срце – то је сада.
  Помозимо Милану.
  Да поново стане.
  Да поново иде.
  Да поново буде свој.“
 

Што се то догодило? 
 Тапију су ампутирали ногу и сада му је потребна протеза. Она кошта 50.000 евра.
  Значајан дио средстава за Тапијеву протезу је прикупљен. Али не и довољан. Акција и даље тече. „Жене Бара“ на њу свакодневно подсјећају. 

Ова акција је већ показала да оно једнодушије које се показало на Љубу Јоличићу, када му живот својом суровошћу потуру прилику, оживљава као Феникс. Тапију помажу и оних који су других вјероисповијести, и они који се другачије национално изјашњавају, и они другачијих политичких свјетоназора. И као што је њима пружила прилику да „буду људи“, у смислу универзалног и свевременог позива патријарха Павла, тако ту прилику пружа и онима који су исте вјероисповијести, који се једнако национално изјашњавају, и који су једнаких политичких свјетоназора као Тапи, пружа им прилику да своје пријатељство из ријечи преточе у дјело.

Помоћ за Тапија могуће је уплатити на жиро рачун НУ Жене Бара – Ловћен Банка: 565-3443-40 (сврха уплате: Помоћ за Милана Јоличића), или на његов лични рачун: 51015039722200146.