ЗНАМЕНИТИ СРБИ: Стефан Немања - темељ Црне Горе

Стефан Немања (око 1113–1199), велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањића, није само једна од најзначајнијих личности српске средњовјековне историје, већ и историјска чињеница која недвосмислено потврђује српску суштину и континуитет данашње Црне Горе. Његово рођење у Рибници, на простору данашње Подгорице, представља податак који се не може релативизовати, прећутати нити свести на фусноту, без грубог нарушавања историјске истине.

Управо зато личност Стефана Немање данас изазива нелагоду код оних који би жељели да српску историју у Црној Гори прикажу као накнадну, увезену или туђу. Јер, Немања није дошао у Црну Гору — он је у њој рођен, а из ње је изникао државник који је ујединио српске земље и створио државу која ће трајати више од два вијека.

Отац Стефана Немање био је Завида, српски властелин и потомак старе владарске лозе која је и прије Немањића управљала српским земљама. Завидина породица дјеловала је на простору Дукље, Травуније, Хума и Рашке, што јасно показује да су области данашње Црне Горе биле органски дио српског политичког и етничког простора. Завида је био дио српске властеле која је у континуитету управљала овим земљама, а његов син Стефан Немања био је природни наставак те традиције.

Када је 1166. године постао велики жупан Рашке, Стефан Немања је започео процес уједињења српских земаља који је суштински одредио историју читавог народа. Под његовом влашћу уједињене су Рашка, Хум, Травунија и Зета (Дукља), чиме је простор данашње Црне Горе постао саставни дио српске државне цјелине. Упркос савременим покушајима да се ова чињеница релативизује, историјски извори недвосмислено потврђују да Зета у Немањино вријеме није била издвојена нити посебна држава, већ једна од кључних српских области.

Немања није само војно уједињавао земље, већ је стварао државу у пуном смислу те ријечи. Учврстио је централну власт, сузбио јереси, ослонио државу на православље и створио темеље институционалне трајности. Та држава није била пролазна творевина, већ основ на коме ће Србија у наредним вијековима достићи свој највећи политички, културни и духовни домет.

Посебно мјесто у Немањином историјском насљеђу заузимају његови синови, који су, сваки у својој области, наставили и продубили очево дјело. Њихове улоге додатно потврђују значај Црне Горе у српској државној структури.

Вукан Немањић, најстарији син, био је владар Зете и Дукље. Чињеница да је управо најстарији Немањин син владао Зетом јасно показује да та област није била периферија, већ простор од посебног значаја. Вукан је у Зети владао као српски владар, а његова власт представља директну везу Немањића и данашње Црне Горе. Свака тврдња да је Зета у том периоду била ван српског државног корпуса пада пред овом чињеницом.

Стефан Немањић – Стефан Првовјенчани, средњи син, крунисан је 1217. године за првог краља Србије. Та круна није била случајност, већ логичан исход Немањине политике. Под Стефаном Првовјенчаним српска држава је добила међународно признање, а Немањићка државна идеја наставила је да живи и јача.

Најмлађи син, Растко Немањић – Свети Сава, представља духовни темељ српског народа. Оснивањем самосталне Српске православне цркве 1219. године, Свети Сава је духовно заокружио државу коју је његов отац створио. Српска црква, као институција, настала је унутар српске државе и за српски народ, укључујући и простор данашње Црне Горе, гдје је православље постало један од кључних носилаца идентитета.

Сам Стефан Немања се 1196. године одрекао власти, замонашио као Симеон, и заједно са Светим Савом обновио манастир Хиландар, духовно средиште српског народа. Као Свети Симеон Мироточиви, канонизован је и поштован као утемељивач и српске државе и српске духовности.

Све ове чињенице показују да српство у Црној Гори није производ модерних политика, нити резултат каснијих националних конструкција. Оно је историјски утемељено у самом настанку српске државе. Покушаји да се та чињеница прикрије или преобликује не говоре ништа о Стефану Немањи, већ о савременим потребама оних који историју читају на основу дневно-политичких потреба.

Рођење Стефана Немање у Подгорици, власт његовог оца и синова над Зетом и трајно присуство Немањића у овом простору представљају историјску линију која се не може прекинути без фалсификата. Зато је Немањино насљеђе у Црној Гори питање историјске истине, а не политичког избора.

Хронологија живота Стефана Немање
око 1113. године – рођен у Рибници (данашња Подгорица), син Завиде
1150–1166. – управља појединим српским областима
1166. године – постаје велики жупан Рашке
1166–1196. – уједињује српске земље, укључујући Зету
1196. године – одриче се власти и замонашује као Симон
1198. године – са Светим Савом обнавља манастир Хиландар
13. фебруар 1199. године – умире у Хиландару
1207. године – мошти пренесене у Студеницу
Канонизован као Свети Симеон Мироточиви