Бар постаје центар страних улагања у некретнине
Предсједник Удружења агенција за некретнине Стефан Мишковић казао је да се, иако је у Црној Гори забиљежен најмањи раст цијена у протеклих пет година, и даље очекује блага узлазна путања тржишта, прије свега на приморју, гдје Бар и Улцињ постају нови центри страних инвестиција.
„У другом кварталу 2025. цијене су порасле око два одсто у односу на први, што је најмањи раст у посљедњих пет година. Ипак, у односу на исти период 2024. раст износи око 20 одсто. Видимо краткорочну стабилизацију, али због раста трошкова радне снаге и грађевинског материјала, очекујемо даљи, иако умјерен, раст цијена,“ казао је Мишковић у емисији „Боје јутра“ на Телевизији Вијести.
Према његовим ријечима, улазак Црне Горе у Европску унију могао би додатно погурати цијене некретнина, као што је то био случај у другим државама кандидатима.
Бар у жижи турских улагача
Мишковић је истакао да су Бар и Улцињ постали најатрактивније општине за стране инвеститоре, посебно турске.
„Турски инвеститори посебно улажу у те општине, јер су цијеновно приступачније и имају велики простор за развој. Улаже се стратешки – купују се парцеле, гради се и продаје њиховим држављанима,“ казао је он.
Према подацима које је изнио, странци у Црној Гори тренутно газдују са око 94.000 парцела и више од 50.000 објеката, што најбоље говори о снажном интересовању за приморје, а посебно за Бар као растуће урбано и инвестиционо средиште.
Радна снага и цијене градње кључни проблеми
Предсједник Одбора Удружења грађевинарства Привредне коморе, Миле Гујић, нагласио је да је пораст цијена грађевинског материјала и недостатак домаће радне снаге један од главних узрока скупље градње и виших цијена квадрата.
„Радна снага је постала највећи изазов. Грађевинске компаније су принуђене да увозе раднике, што додатно повећава трошкове. За пет година, квадрат је поскупио 100 одсто — то нико није очекивао,“ рекао је Гујић.
Он је додао да домаће грађевинарство нема капацитет да повећа понуду станова, што додатно гура цијене навише, посебно у приобалним градовима.
Државни пројекти и порези као потенцијално рјешење
Гујић је као могуће рјешење истакао државне пројекте и увођење прогресивног пореза на луксузне и стране некретнине.
„Држава би тиме могла значајно повећати приходе. Тренутно се не убирају сви потенцијални порези, посебно из закупа, док странци држе огроман број некретнина,“ навео је он.
Као примјер је навео планирано насеље Велје брдо у Подгорици, гдје се предвиђа и изградња социјалних станова, што би, ако се реализује, могло да ублажи притисак на тржиште.
Кирија за једнособан стан и до 500 евра
Мишковић је додао да су и цијене кирија драстично порасле:
„Просјечна кирија за једнособан стан у Подгорици износи око 500 евра, док су прије пет година биле дупло ниже. Грађани данас издвајају и до 60 одсто прихода само за станарину,“ рекао је он.
Закон о легализацији донио конфузију
Мишковић и Гујић упозорили су да је нови Закон о легализацији додатно закомпликовао ситуацију на тржишту, јер велики број објеката није у могућности да буде предмет продаје.
„То додатно смањује понуду и може поново подићи цијене. Закон је изазвао конфузију и потребно је хитно ријешити статус објеката који су грађени прије више од 20 година, а немају употребну дозволу,“ поручио је Гујић.
