Ћирилица Latinica
04.06.2024.
Друштво

Пламенац: Светиње које су градили и обнављали Немањићи на удару фалсификатора

Аутор: Редакција 27 Оставите коментар

Дани Светог Јована Владимира настављени су јуче празновањем Светог цара Константина и царице Јелене. Света Литургија служена је на остацима манастира посвећеног Пресветој Богородици на рту Ратац. Светом Службом началствовао је протојереј Јован Пламенац уз саслужење свештеника барске парохије протојереја Младена Томовића, јереја Александра Орландића и јереја Крста Пламенца. Молитвено учешће узео је и парох сутоморски јереј Марјан Петковски.

Тумачећи одељак који се чита на празник Светог цара Константина и Царице Јелене, гдје Господ каже: „Ја сам врата, и ко кроз мене уђе, он ће се спасити.“ , отац Јован пита: „А шта значи, у свари, спасити се? Спасити се, једноставно речено, значи у вјечном животу бити у заједници са Господом нашим Исусом Христом. То је, у свари, спасење. Значи знамо да је смисао овог нашег земаљског живота, припрема, труд наш за спасење, припрема наша да будемо у вјечном животу, заједници са Богом. Бити у заједници са Богом, дакле, основни је смисао нашег живота. Када знамо то, онда смо дужни да и свој живот земаљски водимо одговорно. Да га водимо тако, да бисмо били у јединству са Богом. Да бисмо то јединство, које ћемо овде да успоставимо, продужили у вјечном животу. Свака душа ће бити у вјечном животу. Душа је неуништива. Она настаје у тренутку зачећа, човјековог зачећа, али она неће никада бити уништана. Свака ће душа бити у вјечном животу, али неће свака душа бити у заједници са Богом и неће бити у Његовом царству, неће бити у ономе што ми зовемо рајем, неће бити у том стању. Зато, да не бисмо отпали, запали, да у вјечном животу будемо од Бога одвојени, да будемо одвојени од сунца правде, од вјечне радости, ми смо дужни се потрудимо у овом животу да будемо у заједници са Богом. Значи, овај наш земаљски живот прије свега мора бити жртвени труд. Наша вјера је у ствари таква, наша вјера подразумијева и тражи, захтијева жртвени труд.“

Бог је истина, пут и живот. То је Господ сам рекао. Дакле каже прота Јован, ми се држећи уз Бога, трудећи се својим животом да будемо са њим у јединству, ми у ствари држимо  истине. Он је једина сушта, апсолутна истина.

Отац Јован је затим говорио о светом цару Константину и царици Јелени, о њиховом животу, да би се осврнуо и на овај свети храм на чијим остацима смо служили Свету Литургију.

До недавно је, наводи отац Јован, „овдје постојала табла на којој је писало да је овај манастир обновио Немањић, краљ Милутин. Међутим, у садејству синергијом иновјераца, та табла је уклоњена. Данас немамо тог трага, осим у сјећању људи који нису толико стари, и на неким фотографијама. Посљедице тог неспоразума, тог раздвајања, догматског, између Источне и Западне Цркве, су и те како познате. Познате су цркве са два олтара у Сутомору, у овом мјесту гдје ми сада јесмо.

У вријеме комунизма, вјерујем и раније због потребе неког коликог-толиког јединства у суживоту људи овога краја, створена је представа да су те цркве симболи заједничког екуменистичког јединства римокатолика и православних у Спичу. Касније су то комунисти превели на своју идеологију као братство и јединство.

Ето, видите како лијепо живе римокатолици и православни у Сутомору. Они имају цркве у којима заједно служе, цркве у којима имају двије часне трпезе. Међутим, истина је другачија. Није то ствар никаквог суживота. Те часне трпезе, римокатоличке,  унијете  су силом у вријеме ропства овог краја, прво под Млечанима, а касније Аустријом. Посебно у вријеме царице Терезије за коју знамо да је заиста била фанатик (како ми то данас знамо да кажемо), римокатолички фанатик. У вријеме њено, много је српског живља на подручју данашње Хрватске, па и Херцеговине преведено из православља, прво у унијатство, па послије у римокатолицизам. Онда су престали да буду Срби. Данас су Хрвати. Дакле, у том и таквом времену, у времену окупације, те су трпезе унијете у православне цркве. И нису оне биле само у Сутомору. Од Далмације, па све до овде, оне су уношене у многе цркве. Па само у овом нашем овдје приобаљу, данашње Црне Горе, било је око 20 таквих цркава. Можда неупечетљивији случај био је у Рисну. Тамо је у црки Светог Ђорђа унијет римокатолички олтар, односно трпеза, частна трпеза римокатоличка, само зато што је ту живјела једна римокатоличка породица. И онда је био такав пропис, да ако има и један римокатолик, ту треба да буде и римокатолички олтар, да би они могли ту да приносе службу. И долазио је ту свештеник једном мјесечно да служи Литургију, због те једне породице. Дакле, то је био плод насиља. И кад су дошли Французи у ове крајеве, онда су из многих тих цркава изнијети ти римокатолички олтари, али ова два овдје су остала.

То о чему сада говорим, то говорим, истине ради. Да не правимо неку мистику, неко јединство о томе. Као, чија су последица те двоолтарне цркве.“

Али, наглашава отац Јован, имајући на ум ово насиље, не значи да ми не треба да будемо у једном другом јединству са римокатолицима. У оном јединству у којем треба да будемо и са свим другим људима. У јединству, у Богу, кроз Божију љубав. Кроз ону љубав у коју нас је Бог створио. Све нас је Господ створио том једном истом љубављу, коју има према сваком човеку. Једнаку љубав има. Нема Он једну љубав већу за православца, а другу за римокатолика, мању за муслимана, или једну љубав за свог светитеља, а другу за разбојника који је побио не знам колико људи. Он је све нас створио истом љубављу и свима даје исту шансу за спасење. Он је отворена врата за сваког од нас да кроз Њега уђе у вјечни живот, да будемо са Њим у заједници у вјечном животу. А да ли ћемо ми то заиста учинити? Само зависи од нас да ли ћемо заиста да се потрудимо да свој живот проживимо тако што ћемо своју душу очистити, да Бог може у њу својом љубављу и својом милошћу да се усели. Како то важи за нас православце, тако важи и за све друге људе. Како важи за светог човека, тако важи и за разбојника.

Зато, браћо и сестре, и са римокатолицима са којима ми, ево имамо и тај спор и око овога храма. Са којим гајимо ту заблуду о неком јединству кроз историју у ропству под римокатоличким царствама, државама. О неком јединству. То не значи да ми требамо да реметимо односе са њима ако их имамо. Да улазимо са њима у заједницу, у јединство. То смо видјели много пута кроз брачне заједнице, кроз кумства, кроз разна пријатељства. То и дан данас постоји. И то је облик нашег заједничког живота. И тај облик треба да његујемо. Дужни смо то да радимо. Дужни смо, Бога ради, тако да живимо и тако да радимо.

Али не можемо да улазимо у догматске проблеме. Не можемо да реметимо те догматске несугластице. Не можемо ми, са римокатолицима, да служимо заједно. Ми, рекао сам још од Цара Константина,  држимо се  Бога, једнотројичног Бога, Бога и нашег Господа, Исуса Христа, као истине, као Онога који је пут, истина и живот.“

На крају се отац Марјан захвалио свим присутним вјерницима, женама из кола Српских Сестара из Сутомора које су се потрудиле на направе послужење за присутни народ, као и оцима који су служили Свету Литургију.

 

Дејан Вукић

www.mitropolija.com

 

Коментари
Paladin
Paladin: Sve je tacno
04.06.2024 12:27
Nikola Pašić
Nikola Pašić: “Opatija nastaje i razvija se od 9. do 16. stoljeća, a jedno vrijeme je bila pod zaštitom srpskih kraljeva. Danas se nalazi u ruševinama, ali ga i pored toga posjećuju vjernici iz okolice koji u njima pale svijeće, dok se oko dijela vlasništva spore rimokatolička i Srpska pravoslavna crkva, jer je pravoslavcima jedno vrijeme bila ustupljena jedna kapela. Danas ruševine samostana pripadaju Kotorskoj biskupiji, a ne Barskoj nadbiskupiji.” Nije wiki.rs Ajte do godine dje ste krenuli, i ne muti narod jer ako to radis a vidim opet si kao 90’ poceo onda ti nisi u bozjoj milosti.
04.06.2024 13:54
Goran
Goran: To se i danas radi u hrvatsku,albaniji,kosovu turskoj ali un su protivnici pravoslavlja
04.06.2024 14:45
Владо
Владо: Сви то знамо у Спич. Они који су покатоличени знају да су били православни. Исто су урадили православним црквама Свете Петке и Свете Текле (Ћекле)
04.06.2024 15:08
За Nikolu Pasic
За Nikolu Pasic: Кажеш била под заштитом Србских Краљева! Откуд сад Србски Краљеви када Монтенегро нема никаквих додира са србском државом, чак и славе Дан Војске 1042, побједа србског краља Вокидлава над ѕ Византијом а тада Монтенегро није ни постојао! Ко су биле краљевине Дукља и Зета? Или како рече примас српски Бици у обиласку своје бискупије (1606-1611) за дивно србско племе Мрковићи ( данас Мркојевићи) да имају 1780 мушких глава под оружјем!
04.06.2024 18:18
Lale
Lale: To je opšepoznata činjenica. Prvo bi u pravoslavnoj crkvi postavili katolički oltar, silom jer je bila njihova država. Onda kad poslije nekog vremena to postane normalno, kad se ljudi naviknu da je to i katolička crkva i kad se njihov broj poveća, tad je potpuno preuzmu i izbace pravoslavce. Puna Dalmacija takvog "suživota".
05.06.2024 16:04
Za popa Plamenca i ostale
Za popa Plamenca i ostale: Kakvi ste bre vi ljudi ne odgovaraju vam Muslimani,Bosanci Katolici iz Hrvatske,pa Albanci sa Kosova Crnogorci rodjeni u sred Crne gore i sad ste se okomili i na ovo malo Katolika kuji su svoji na svome i nemaju pretenzije da oduzimaju tudje njeguju svoju vjeru i svoje obicaje ne zabadajte stalno trn u zdravu nogu moze vam se o glavu obiti.
05.06.2024 16:54
Лековић
Лековић : Отац Јован је понос Црмнице, Бара и православља. Кукавичлук и полтронство ћутати на ове чињенице које додуше сви знамо.
05.06.2024 17:14
Васојевић
Васојевић: Отац Јован износи истину, прича онако како је било, што велики број људи у Црној Гори и Приморју и зна а поготово православни. То што неке овдје, његова бесједа погађа, чист је доказ да им смета Истина!!! А кад она смета није добро.
05.06.2024 22:33
za Vlada
za Vlada: A kada su to pravoslavni bili u Primorskoj Crnoj Gori?Od Ulcinja do Prevlake uz more su živjeli katolici.Nitko od katolika nije mijenjao vjeru, već su nasilno pokrštavani na pravoslavlje od strane Nemanjića.Bar je bio katolički kao i okolica grada.Padom pod tursku vlast dolazi do tektonskih promjena u Baru.
05.06.2024 23:12
Spičanin
Spičanin: Dobro, nije nikakva topla voda izmisljena da smo mi današnji katolici u Spič prešli u sadašnju vjeru za vrijeme Austrougara. No me zanima što sad s tim? U cemu je problem ? Smeta li nas dva posto kome ?
06.06.2024 07:33
гаврило за Spicanina
гаврило за Spicanina: Не смета! Истински не смета али ђе испасте већи Рвати од самих Рвата! Све вам је њихово ближе но ми који смо исти само нас вјера дијели! И скоро сви мрзе ѕ Београд! А да није било ѕ Београда још би били робови и још би сањали Тисућљетни Сан!
06.06.2024 11:35
Nikola Pašić
Nikola Pašić: Što vam sad Pope smetaju katolici i muslimani, kad vam je nemanja krsten kao katolik a bome i krunu dobio od katolika. Pa onda ovamo kraljeva i junaka srpskih neznam im se broj bijahu bolji na mač od kad su postali Turski vazali. Nema logike al ajd. Sve u svemu pope uzmi sablju pa kreni na Rim ili na Carigrad (prečica ti je preko Kosova) Nas pusti na mir! Mi se volimo i postujemo i AKO TREBA vazda cemo se svi zajedno molit Bogu u pravoslavnu ili katolicku crkvu, jednako i u muslimansku dzamiju i nece nam bit tijesno jer smo tu dje smo da se ne dijelimo nego postujemo i pomazemo. Kompleksi su cudo…evo vidjeno.
06.06.2024 15:18
za Spičanina
za Spičanina: Prelaskom Spičana na katoličanstvo, isti se vračaju svojoj vjeri koju su morali napustiti u periodu od XVI do XVII vjeka.Tada katolici prelaze na pravoslavlje iz razloga što katolički kler ima zabranu djelovanja na području Bara.Broj katolika se od 5000 smanjuje na 2000.Niti jedan Spičanin koji prelazi na katoličanstvo nije do tog vremena bio pravoslavac.Sam fra Donat Jelić kršten je kao pravoslavac, a otac i majka su bili katolici.Katolički kler zbog progona Osmanlija nije smio djelovati, tako da su mnogi Spičani kršteni kao pravoslavci.Na Ratcu je ugašena drevna Benediktinska opatija Sv.Marije, i tada dolazi do jačanja pravoslavnog utjecaja na područje Bara.Mnoge crkve i kapele su nestale, da bi kasnije bile svojatane od SPC.
06.06.2024 22:41
Dragan Briskovic
Dragan Briskovic: Zaista mi katolici ispasmo ,,trn u oku svima,,neznam dali cete shvatit da ptica iz gnijezda gdje su joj korijeni,nema gdje,Danasnja Budva je bila do kasno katolicima nastanjena,pocev od Sestana pa do novoga svi smo starosjedeoci,i cuvamo svoj identitet i istoriju,i sad se pojedini nalazite u klmentarima da vam mi smetamo,koji smo opstali sacuvat svoj identitet i istoriju uz suzivot sa svima Pozdrav iz Ulcinja
07.06.2024 06:14
Papan
Papan: Svi mi koji smo iz starosjedilackih familija znamo istinu. Moji preci Papani su ubili barskog nadbiskupa Marka Djorgu, katoličkog sveštenika koji je nasilno prekrstavao pravoslavce u katolike po Spiču i njegov grob je u crkvi Svete Ćekle u Spič, kojoj je takodje nasilno dodat katolički oltar. I ti katolički oltari su ustvari obične kamene ploče dodate na zid crkve sa spoljne strane, tako da i nakon nasilnog prisvajanja po jedne polovine crkava u zemljišnim knjigama (Svete Petke i Svete Ćekle), njihovi sveštenici koje su dovodili Austrougari, nijesu služili u crkvi nego napolju, kako im je bilo dozvoljeno. Nadbiskup Djorga je bio jedan od najzloglasnijih primjera sveštenika koji su nasilno pokrštavali nažalost u katoličku vjeru preveli mnogo ljudi koristeći tadašnju okupaciju našeg kraja. Nama nikada neće smetati katolici, naprotiv, toliko smo izmijesani mi u Spič da nema familije praktično u kojoj nisu i pravoslavni i katolici. Ali istina treba da se zna i mi je znamo svi.
07.06.2024 09:04
Gospodja
Gospodja: Za Spicanina,ne govori o one sto ti Nije poznato.Mnogo prije Austroungara su katolici naseljavali Spic.1571 u Spicu je bilo najmanje 120 skoro svih katolickih
07.06.2024 18:34
Gospodja
Gospodja: Za Papan,zadojeni mrznjom I ne znanjem Kako je zaista bilo govore ovako kao vi.Ali,na Vasu zalost, postoje dokumenta Koji govore Pravi istinu a ne ovu Vasu.Zabrinulo bi me da ovo kaze neko ucen Ali od vas I vama slicnim nista drugo se ne moze ocekivati I me brine me ni najmanje."Oprosti I'm Gospodine ne znaju sto rade," rece Krist.
07.06.2024 21:57
Gospodja
Gospodja: Greska u pisanju u mom komentaru Spicaninu.Bilo je 120 kuca ,gotovo sve katolicke,1571
07.06.2024 22:00
Zankovic
Zankovic: Ne znam šta ova "gospodja" bunca. Vidi se po pisaniji da nije iz Spiča. Ostani u Kroaciji, nemamo ništa sa vama! Otac Plamenac je čovjek koji je učen, hrabar i čestit. Nema se šta dodati ni oduzeti njegovim riječima. Uz Oca Plamenac smo i jedinu istinu.
07.06.2024 22:21
za Zankovića
za Zankovića: Na tvoju žalost, Gospodja je rekla istinu.Postoje dokumenti koje ni otac Plamenca ni čitava SPC ne može opovrgnuti.
08.06.2024 11:16
Бенко
Бенко: "Госпођа" се заиграла. Сви знамо истину од Боке до Шестана како су нас покатоличавали.
08.06.2024 11:19
za Benka
za Benka: Svi gradovi u primorju su 99% bili naseljeni katolicima.U Baru je bilo četrdesetak katoličkih hramova i četiri samostana.Pa sada neznam tko je imao potrebu pokatoličivati pravoslavce, kojih praktički nije ni bilo, dok se nije pojavio Rastko Nemanjić.
08.06.2024 13:21
Benko javni se
Benko javni se: Benko vidim da si pravoslavac Crnogorac ili Srbin ili si po potrebi kako kad zatreba.Mandic,Pedja Bulatovic,Danilovic,Dajkovic,Milacic itd svojevremeno bijahu Crnogorci a sad postadose veci srbi od Srba iz srca Sumadije.Vucic,Dacic i ostali su na muke od ovih Novopecenih poltrona samo im noge vire iz njihove Bulje( G....)
08.06.2024 21:19
Gospođa
Gospođa: Za Vlada.Nijesu sv.Ćekla i sv.Petka bile praoslavne nego su ih praoslavni uzurpirali.O tome govori još fra Donat Jelić u svojim pismima."Ovdje su 11 crkava od kojih su neke porušene,neke samo što se ne sruše,a neke sam ja obnovio kao glavnu crkvu Svetu Ćeklu koju su uzurpirali praoslavni unoseči daske sa kojima su pregrađivali crkvu da bi pravili oltar iza kojega će služiti liturgiju.Napisano 1663.Ostaje mi samo da kažem da su S.Tecla (sveta Ćekla) i S.Giovanni (Sveti Jovan) sada zajedničke i za katolike i za praoslavne.Sahranjivani su jedni sa jedne a drugi sa druge strane.Napisano 1640."Citatiz pisama Kongregaciji fra Donata Jelića iz Spiča.
09.06.2024 17:25
za Vladu
za Vladu: Nema pokatoličenih pravoslavaca iz Spiča, ali ima Spičana koji su rođeni kao katolici a kršteni od pravoslavnih popova te postaju pravoslavci.Za vrijeme Austrijske vladavine, velika većina takvih vraća se u prvobitnu vjeru.
10.06.2024 17:47
gospođa
gospođa: Za vrijeme Austrougarske vladavine (1879-1914) u Spiču nijedna praoslavna porodica nije prešla na katoličanstvo.
10.06.2024 20:51
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar