Рекорди у ваздушном, друмском и жељезничком саобраћају: Година снажног узлета
Година 2025. представља једну од најинтензивнијих и најуспјешнијих година за црногорски транспортни сектор у посљедњој деценији. Захваљујући јасној визији, снажном улагању у инфраструктуру и партнерском раду са међународним институцијама, Црна Гора је остварила рекордне резултате у свим видовима саобраћаја.
Посебан успјех постигнут је у ваздушном саобраћају, гдје је забиљежен најбржи раст у историји. Аеродроми Црне Горе први пут су опслужили више од три милиона путника, чиме је потврђен стратешки заокрет ка јачању међународне повезаности и стварању услова за бржи економски развој. У овој години уговорили смо и највећи број авио-линија за наредну 2026. годину, у којој ће Црна Гора први пут добити директну везу са аеродромом Лондон Хитроу, једним од највећих глобалних авио-чворишта. Сарадња са компанијом British Airways представља важан искорак у позиционирању Црне Горе на европској мапи дестинација, док потписани Меморандум са Wizz Air-ом потврђује дугорочну стратегију раста и стабилног присуства једне од највећих low-cost авио-компанија у Европи. Планирано отварање њихове базе у Подгорици у марту 2026. године, са стационирањем два авиона „airbus A321neo“ и са преко 20 линија, доноси додатни капацитет од око милион сједишта годишње и значајно јача Подгорицу као растући регионални хаб.
Национална авио-компанија Air Montenegro остварила је најбоље резултате од оснивања. Компанија је у јулу прошле године преузета са минусом од 4,5 милиона еура, након што је претходну годину успјешно завршила у плусу, ове године након десет мјесеци биљежи више од 3 милиона еура акумулираног профита.
Air Montenegro данас послује стабилно, са растом броја путника и оптимизованим операцијама. До краја године очекује се да компанија достигне пола милиона путника, а већ је превезено преко 460 хиљада. Остварено је 5.200 летова, а попуњеност кабине на годишњем нивоу први пут ће прећи 70 одсто, са рекордним мјесецима попут марта (80%) и октобра (85%).
Модернизоване бројне саобраћајнице
Упоредо, Министарство саобраћаја реализовало је радове на преко стотину километара путева широм државе. Завршена је санација најкритичнијих клизишта, међу којима се истиче „Провалија“ на путу Шавник – Жабљак, док се радови на Соколовини приводе крају, чиме се рјешава вишедеценијски проблем. Модернизоване су бројне регионалне саобраћајнице, укључујући дионицу Лепенац – Рибаревина – Беране, а завршен је и потпуно нови пут Цетиње – Чево, дуг 23 километра. Остварен је историјски искорак и у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, када су у јулу потписани уговори о гранту и кредиту за наставак изградње ауто-пута, највредније инфраструктурне подршке Европске уније до сада. Тиме је обезбијеђен наставак модернизације кључних транспортних праваца и потврђена посвећеност Црне Горе одговорном управљању и европским стандардима.
Путна инфраструктура: Рекордни захвати и трајна рјешења
Путна инфраструктура је током 2025. године била у центру активности Министарства саобраћаја. Реализовани су пројекти који су донијели видљиво побољшање безбједности, проточности и мобилности. У претходних годину дана санирана су четири велика клизишта, уз посебно изазовну интервенцију на локацији Соколовина, која представља једну од најопаснијих тачака на мрежи регионалних путева. Завршене су санације клизишта Добраково, Провалија и Полица, чиме је значајно смањен ризик од прекида саобраћаја и унапријеђена дугорочна сигурност грађана. Додатно, завршена је изградња потпуно новог пута Цетиње – Чево, који је скратио вријеме путовања, растеретио цетињско градско језгро и отворио нове развојне могућности за локалне заједнице. Такође, пуштен је у саобраћај и пут Вруља – Мијаkовићи, који представља важну везу за становнике пљеваљског краја.
Реконструкција магистралног пута Беране – Рибаревина – Лепенац била је највећи пројекат ове врсте у 2025. години, чиме је додатно унапријеђена доступност сјевера.
Радови су завршени и на дионицама Никшић – Кусиде и Матешево – Андријевица преко Трешњевика, чиме је обезбијеђена већа безбједност и проточност на саобраћајницама које су од изузетног значаја за повезивање централног и сјеверног региона. Током 2025. године реализовано је више од 75 милиона еура инвестиција у путну инфраструктуру. Отворена су бројна градилишта широм земље – од реконструкције улице Војисављевића у Подгорици, преко радова на мосту Ђурђевића Тара, до инвестиционог пресвлачења десетина километара државних путева.
Активно је осам великих пројеката вриједности преко 100 милиона еура, док су потписани уговори за још четири нове дионице. У фази вредновања налазе се и пројекти попут западне обилазнице око Подгорице и реконструкције пута Доњи Улићи – Ријека Црнојевића, као и пројекат изградње моста на граничном прелазу Шћепан поље. Модернизација ауто-путева и брзих саобраћајница добила је снажан замах – израђена је техничка документација за 582 километра нових коридора, а идејни пројекти за цјелокупну трасу ауто-пута Бар – Бољаре приводе се крају. Паралелно, Министарство спроводи бројне мјере унапређења безбједности, међу којима се истичу пројекти „Безбједне зоне школа“ и санација црних тачака, чиме се директно штити најосјетљивија категорија учесника у саобраћају.
Директорат за друмски саобраћај: реформе, дигитализација и европски стандарди
Директорат за друмски саобраћај и моторна возила Министарства саобраћаја у 2025. години остварио је најобухватнији реформски напредак у посљедњих десет година. Упркос расту обима посла, спроведено је чак 2.300 управних поступака, уз скраћивање рокова, смањење бирократских баријера и јачање стручне контроле. Директорат је задржао висок ниво ефикасности, истовремено модернизујући кључне процесе у сектору друмског саобраћаја. Израђен је потпуно нови Закон о радном времену мобилних радника и тахографима, у потпуности усклађен са стандардима Европске уније, као и пратећи правилници који омогућавају његову пуну примјену. Припремљен је и нацрт Закона о хомологацији возила, што представља важан искорак у унапређењу безбједности и техничке поузданости возила. Директорат је израдио и измјене Правилника о условима које морају испуњавати возила у саобраћају, чиме су испуњени захтјеви преговарачког Поглавља 14.
Паралелно су припремљени нацрти закона о измјенама и допунама Закона о друмском саобраћају и Закона о уговорима о превозу, којима се унапређују права путника, повећава професионализација сектора и уводи систем прецизних обавеза превозника према корисницима. У области инспекцијског надзора обављено је 12.220 контрола, уз издавање преко хиљаду прекршајних налога. Посебна пажња посвећена је заштити легалних превозника током туристичке сезоне. Дигитализација је један од кључних искорака – започето је обједињавање лиценци, редова вожње, хомологације, картица и управних поступака у јединствени информациони систем. Набављена је опрема за издавање професионалних возачких лиценци, чиме се додатно растерећује привреда и убрзава администрација.
У 2025. години организовали смо и највећи регионални скуп у области друмског саобраћаја, уз учешће држава Западног Балкана, посвећен либерализацији тржишта, смањењу административних баријера и јачању конкурентности превозника. Црна Гора је тиме потврђена као конструктиван регионални партнер и лидер интеграција у сектору мобилности.
Жељезница, ЕУ интеграције и савремени системи управљања
У 2025. години Министарство саобраћаја остварило је значајан напредак у унапређењу услуге жељезничког саобраћаја и испуњавању обавеза из европске агенде. Покренут је међународни тендер за набавку нових возова, а очекује се да тендер за реконструкцију жељезничке инфраструктуре буде расписан у наредној години.
За 2026. годину обезбијеђена је рекордна финансијска подршка жељезничким компанијама, чиме су створени услови за стабилно унапређење капацитета и квалитета услуга. Црна Гора је остварила видљив напредак у Поглављима 14 и 21, што је потврђено у Извјештају Европске комисије.
У друмском саобраћају настављен је рад на имплементацији европских стандарда, посебно у области дигиталних тахографа, радног времена и социјалног законодавства. У жељезничком сектору јачају се безбједносни и регулаторни капацитети, као и усклађеност са европским правилима интероперабилности и стандардима за безбједност на мрежи. Посебан фокус стављен је на унапређење права путника. Припремљени су закони који повећавају приступачност, информисаност и заштиту корисника свих видова транспорта, што представља једну од кључних европских обавеза. У области ваздушног саобраћаја интензивиран је рад на интеграцији Црне Горе у јединствени европски ваздушни простор, уз јачање регулативе, надзора и безбједносних протокола. У току је припрема чак 33 закона и подзаконска акта, од чега је 90% већ послато Европској комисији. Овај реформски замах већи је него у претходне четири године заједно, чиме Црна Гора јасно показује посвећеност затварању Поглавља 14 и модернизацији транспортног система по европском моделу.
Министарство саобраћаја наставља да гради темеље савременог мобилног друштва, инвестирајући у инфраструктуру, јачајући безбједност и унапређујући стандарде услуга. Кроз посвећен рад, партнерски приступ и стратешка улагања, Црна Гора улази у нову фазу развоја: стабилнију, боље повезану и ефикасно интегрисану у европску транспортну мрежу.
Директорат за међународну сарадњу и капиталне пројекте
Директорат за међународну сарадњу и капиталне пројекте остварио је током 2025. године значајан напредак у јачању институционалних капацитета, унапређењу законодавства и припреми приоритетних инфраструктурних пројеката.
Покренут је IPA 2021 пројекат вриједан 3,23 милиона еура, усмјерен на хармонизацију прописа са ЕУ стандардима, развој кадрова и унапређење безбједности саобраћаја, укључујући израду Националног оквира за алтернативна горива и техничке документације за „црне тачке“. Завршетком IPA пројекта вриједног 1,98 милиона евра припремљени су главни пројекти за 37 км пруге Бар – Врбница и студије безбједности за 11 најкритичнијих путних локација. Директорат је активно укључен у међународне пројекте LAERTES, DANOVA NEXT, NAPCORE X и eFTI4LIVE, који доприносе дигитализацији, интермодалности и већој приступачности транспорта.
(Министарство саобраћаја)
