Румија васкрсла у правди: Држава коначно признала светињу која је ујединила вјере и народе

Министарство просторно-планског уређења, урбанизма и државне имовине, на чијем је челу министар Славен Радуновић, прихватило је предлог Митрополије црногорско-приморске да се врх Румије, гдје се налази Црква Свете Тројице, уврсти у Просторно-урбанистички план (ПУП) општине Бар као локација намијењена за вјерске објекте.

Овом одлуком, држава је направила историјски искорак – не само ка исправљању једне велике неправде, већ и ка признању једног вишевјековног сна народа Бара и Црне Горе.

Вијековима су се становници овог подручја – православци, католици и муслимани – заједно пењали на врх свете планине на Духове (Тројичиндан), носећи камен симболике и наде, вјерујући да ће се на мјесту гдје су Османлије 1571. године порушиле храм Свете Тројице, некада поново подићи светиња.
Тај древни обичај, јединствен у свијету, симболизује заједништво у вјери, поштовању и братству, које је Румија вијековима чувала као планина измирена са Богом.

И заиста – оно што су генерације сањале, остварило се 2005. године, када је, трудом и љубављу вјерника и благословом блаженопочившег митрополита Амфилохија, на врху Румије васкрсла Црква Свете Тројице. Тај тренутак није био политички чин, нити инат било коме – већ дубоки духовни одговор вјере на историјску неправду.

Двије деценије касније, ова светиња, изграђена од људских руку и Божјег надахнућа, добија и свој законски печат.

Радуновићев државнички чин
Прихватањем примједбе Митрополије, министар Славен Радуновић и његово министарство показали су државничку зрелост, правичност и вјерску непристрасност.
Његова странка, Нова српска демократија, већ годинама досљедно заступа став да се сви вјерски објекти у Црној Гори – без обзира на конфесионалну припадност – морају третирати са поштовањем и једнаким правом на постојање.

Одлука Министарства означава и прекидање дугогодишње дискриминације према Српској православној цркви, која је, под различитим изговорима, често била спутавана у праву да своје светиње обнови и легализује.

„За предметни локалитет планирана је намјена површине насеља у оквиру које се налазе и вјерски објекти“, стоји у образложењу Министарства.
Једна реченица – а за вјеру и историју овог краја, велика побједа.

Крај лицемјерја и почетак правде
Док је већина грађана Бара и шире ове вијести дочекала са радошћу и благословом, медији наклоњени бившем ДПС режиму, као и портали који се и данас финансирају из истих структура, јуче су „плакали“ над судбином Румије, жалећи што се иде у процес легализације светиње.
Та реакција само је подсјетила јавност на вријеме када се вјера мјерила по партијским аршинима, а духовност брукала под изговором „урбанизма“.

Румија је, међутим, преживјела све: и Османлије, и забране, и омаловажавања, и политичке злурадости. И сада – побјеђује миром, молитвом и љубављу.

Светиња која уједињује
Црква Свете Тројице на врху Румије одавно је престала бити само православна светиња. Она је постала свесимбол Бара и Црне Горе – мјесто гдје се свако осјећа ближе небу, гдје се на Тројичиндан поново заједно пењу и они који се крсте с три прста и они који се клањају другом Богу.
Ту, гдје се додирују камен и облак, вјековима се моли за кишу, здравље, мир у кући и слогу у народу.

Румија је проговорила
Одлука Министарства просторно-планског уређења да у ПУП Бара коначно уврсти врх Румије као локацију намијењену за вјерске објекте није само технички акт.
То је историјска исправка и морални дуг, али и порука да Црна Гора може да поштује и прихвати своју духовну вертикалу, без комплекса и подјела.

Ако је ишта симбол обнове у овим временима – онда је то ова светиња која је, из пепела и камена, васкрсла захваљујући митрополиту Амфилохију и народу који није престао да вјерује.

Румија је поново постала оно што је одувијек била – свето мјесто које спаја.
И сваки камен уграђен у њен храм, било да су га донијели православци, католици или муслимани, сада стоји као свијећа побједе вјере над заборавом.