Стране инвестиције у паду: За двије године мање за 300 милиона евра
Нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) у 2024. години пао је за скоро 300 милиона евра у односу на 2022. годину, када је био на врхунцу.
Такође, у посљедњих пет година, од 2020. године, СДИ су расле сваке године, сем 2023. године, када је пад износио скоро 350 милиона у односу на годину раније.
Према подацима из анализе Парламентарне буџетске канцеларије (ПБК), нето прилив страних директних инвестиција 2020. године износио је 470 милиона, годину касније 581,6 милиона, да би 2022. године достигао максимум од 782,6 милиона. У 2023. години СДИ су пале на 433,6 милиона, да би лани порасле на 491,2 милиона. За осам мјесеци ове године износиле су 314,4 милиона, што је у односу на исти период лани мање за преко 15,5 милиона, односно пад износи 4,8 одсто.
„Упркос благом опоравку у 2024. години, од 13 одсто, нето СДИ остаје за готово 40 одсто мањи него у 2022. години“, констатовано је у анализи ПБК.
У 2022. години забиљежен је најзначајнији износ нето прилива СДИ, и то као резултат највећег укупног прилива СДИ у Црној Гори, који је износио 1,151 милијарду. У 2023. и 2024. години укупни прилив СДИ кретао се од 862,3 милиона, односно 891,1 милион, што је око 22,6 одсто мање у односу на 2022. годину.
Када су у питању земље из којих стиже највећи прилив инвестиција, у овој години то су Турска и Србија. Према подацима Парламентарне буџетске канцеларије, у овој години највеће учешће у приливу СДИ од јануара до августа било је из Турске – 92,2 милиона. Прилив СДИ из Србије износио је 91,8 милиона, пише "ДАН".
„Од укупног прилива СДИ који у Црну Гору долази из Турске, најзначајнији износ односи се на интеркомпанијски дуг, у износу од 51,8 милиона евра, и продају некретнина у износу од 35,55 милиона. Најзначајнији партнери у приливу СДИ, након Турске, у периоду јануар–август 2025. године су Србија, Њемачка, САД и Кипар“, пише у анализи објављеној на сајту ПБК.
Када је у питању одлив СДИ, на првом мјесту је Србија са 53,74 милиона, или 19,11 одсто укупног прилива СДИ. На другом мјесту је Турска са 41,3 милиона.
„Од укупног одлива СДИ који из Црне Горе одлази у Србију, најзначајнији износ односи се на одлив по основу улагања нерезидената у Црну Гору у продају непокретности у Црној Гори, у износу од 25,59 милиона евра. Најзначајнији партнери у одливу СДИ, након Србије, у периоду јануар–август 2025. године су Турска, Азербејџан, Кипар и Холандија“, наводи се у анализи.
Како су даље навели, уколико се посматрају инвестиције појединачно по врстама, може се констатовати да су инвестиције које се односе на интеркомпанијски дуг у периоду 2020. и 2021. године чиниле најзначајнији дио износа укупног прилива СДИ, док се од 2022. биљеже растућа улагања у некретнине, на начин што је готово свака друга ставка страног новца намијењена куповини или развоју некретнина, имајући у виду да инвестиције у некретнине током 2023. и 2024. чине преко 50 одсто прилива СДИ.
Тренд раста код улагања у некретнине
Највећи износ интеркомпанијског дуга остварен је у 2022. години, и то у износу од 401,54 милиона евра, док је у 2023. и 2024. забиљежен пад на 264,92 милиона евра, односно 292,14 милиона евра, пише у анализи.
„Износ интеркомпанијског дуга за период јануар–август 2025. године приближан је оном из истог периода 2024. Тренд стабилизације у периоду 2023–2025. године може бити сигнал да су компаније задржале сличан модел међусобног финансирања, односно задуживања, без значајнијих екстерних утицаја или промјена релевантних регулаторних оквира“, закључили су у ПБК.
У периоду 2020–2024. године, инвестиције у некретнине биљеже тренд раста, имајући у виду да су са 116,37 милиона евра у 2020. години достигле ниво од 463,31 милион евра у 2023. години и 455,33 милиона евра у 2024. години. Када се период јануар–август 2025. посматра у односу на исти период 2024. године, остварен је пораст од 23,9 милиона евра, односно 8,4 одсто.
„Када се период јануар–август 2025. године посматра у односу на исти период претходне године, може се констатовати да инвестиције у некретнине биљеже раст од 8,4 одсто, интеркомпанијски дуг биљежи пад од 0,7 одсто, док инвестиције у компаније и банке биљеже пад од 5,1 одсто“, пише у анализи.
Инвестиције у компаније и банке у периоду 2020–2024. године најзначајнији ниво забиљежиле су у 2021. и 2022. години, након чега је у 2023. забиљежен значајан пад на 95,26 милиона евра, што је 56,58 одсто мање у односу на 2022. У 2024. години инвестиције у компаније и банке забиљежене су на нивоу од 113,93 милиона евра, што је 19,59 одсто више у односу на претходну годину. Када се период јануар–август 2025. године посматра у односу на исти период претходне године, инвестиције у компаније и банке пале су за 5,07 одсто, пише "ДАН".
