Владика Пајсије: На врху Румије чува се завјет вјере и јединства
У Цркви Свете Тројице на Румији данас, 8. јуна 2025. љета Господњег, молитвено је прослављен празник Силаска Светог Духа на апостоле, који је храмовна слава ове светиње.
Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва у молитвном присуству вјерног народа, који традиционално у Тројичинданској литији са крстом Светог Јована Владимира излази на Румију.
У свом архипастирском слову Владика Пајсије је поручио да нам данашњи празник говори о обједињењу људи око Бога и да ћемо се тада, када се објединимо око Бога, објединити и једни са другима, и имати и истински и небески живот.
Како је нагласио Епископ диоклијски црква на врху Румије подсјећа на вјеру свакога од нас.
„Није нешто много велика, али је лијепа и види се са сваке стране. Тако смо се ми данас удаљили из свега онога свјетског да овдје, гдје се још боље, још љепше чује глас Божији, прославимо Његово Име, оно Име које нас прославља и које нама даје живот вјечни. И као што је ово пењање било мало напорно али слатко, тако и цијели наш пут према Богу је помало напоран али сладак и радостан“, казао је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Румијска црква, која по предању постоји од византијских времена, завјетна је црква многих генерација житеља Бара и околине. Стотинама година, након њеног рушења 1571. године, народ подрумијског краја у Тројичинданској литији са крстом Светог Јована Владимира износио је по камен на врх Румије као својеврсни завјет који се преноси с кољена на кољено, вјерујући да ће на врху ове планине бити обновљена црква када се ту прикупи довољно камења. Тај завјет је испуњен 2005. године када је Црква Свете Тројице на Румији обновљена. Освештао је 31. јула блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и у њој, са тадашњим Епископом захумско-херцеговачким и приморским, садашњим Митрополитом њемачким Григоријем, служио Свету архијерејску литургију.
Текст: Весна Девић
Фото: Никола Зековић
