Крвави уторак у Црној Гори: Троструко убиство у Подгорици и велика хапшења у Бару и Тивту потресли јавност

Јучерашњи дан у Црној Гори обиљежиле су двије тешке и узнемирујуће вијести – свирепо троструко убиство хладним оружјем у Подгорици и велика акција Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења у Бару и Тивту, у којој су ухапшене особе осумњичене за најтежа кривична дјела.

Свакако, у средишту пажње јавности с правом је злочин у подгоричком насељу Стари аеродром, гдје су у изнајмљеном стану пронађена три беживотна тијела младих људи. Та вијест је шокирала грађане и поново отворила болно питање – колико убица, насилника или потенцијалних злочинаца живи поред нас, пролази улицом, поздравља комшије, ради свакодневне послове, а да нико и не слути шта носи у себи.

Троструко убиство у Подгорици – злочин који је згрозио државу

Према информацијама које су објавили медији, за троструко убиство осумњичен је двадесетпетогодишњи Вехид Мурић из Рожаја, који је убрзо након злочина ухапшен у центру тог града.

Жртве су, како је објављено, браћа Денис Хот (28) и Незрин Хот (27) из Рожаја, као и Кенан Мираљемовић са Косова и Метохије. Сви су, према доступним подацима, радили као молери и живјели заједно у изнајмљеном стану у Змај Јовиној улици, у подгоричком насељу Стари аеродром.

Медији су објавили да је злочину наводно претходила свађа, вјероватно због дуга и међусобних размирица. Потом је, како се сумња, потегнут нож и услиједио крвави пир.

Најстрашнији детаљ цијелог случаја јесте да се, према наводима из истраге које су пренијели медији, осумњичени након злочина упутио ка Рожајама, дошао породичној кући и мајци изговорио ријечи које ће јавност дуго памтити:

„Мајко, окрвавио сам руке, убио сам три човјека... Халали ми.“

Да није било тог признања и позива породице полицији, питање је када би злочин био откривен. Након тога је, како је објављено, покушао да побјегне и сакрије се, али је брзом акцијом полиције лоциран и ухапшен у ужем градском језгру Рожаја.

Овдје нема простора за релативизацију. Три млада живота су угашена. Три породице су завијене у црно. Ако се све сумње потврде, ријеч је о злочину који заслужује најоштрију казну коју закон познаје.

Јавност сада очекује потпуно расвјетљавање мотива, детаља злочина, као и јасан одговор како је могуће да су људи живјели заједно, радили заједно, а да је све окончано овако крваво.

Велика акција у Бару и Тивту – јавност тражи пуна имена злочина и истину

Истог дана, пажњу јавности привукла је и велика акција Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења у Бару и Тивту.

Ухапшени су, према медијским наводима, Малиша Бубања из Бара, Предраг Пеђа Ђуричковић из Бара и Лазар Клакор из Тивта.

Након саслушања, одређено им је задржавање до 72 сата због сумње да су извршили кривична дјела стварање криминалне организације и четири кривична дјела тешког убиства, у којима је било шест жртава.

То су изузетно тешке и алармантне оптужбе. Управо зато јавност сада с правом очекује више од штурих саопштења. Грађани имају право да знају за која конкретно убиства се ова лица терете, када су злочини почињени, ко су жртве и колико дубоко сежу пипци организованог криминала.

Ако држава већ саопштава да је ријеч о шест жртава и четири тешка убиства, онда јавност оправдано тражи да чује истину до краја.

Друштво на ивици – маске падају тек кад буде касно

Оно што је јуче Црна Гора видјела није само црна хроника. То је огледало друштва.

С једне стране, људи који раде физичке послове, дијеле стан и хљеб, заврше мртви од руке онога с ким су живјели. Са друге стране, хапсе се особе које се доводе у везу са шест ликвидација.

Колико још таквих хода међу нама? Колико их сједи у кафићима, шета трговима, вози поред нас, а да нико не зна шта су у стању да ураде?

Држава мора бити још одлучнија, бржа и оштрија. Полиција и тужилаштво морају до краја изнијети доказе, а судови послати поруку да живот човјека у Црној Гори има цијену и заштиту.

Јер ако се друштво навикне на три леша у стану и шест жртава у мафијашким предметима – онда проблем више није само криминал. Онда је проблем што смо почели да губимо осјећај ужаса.