Од првог дана акције „Луганск“ било је јасно да се ради о траљавом, импровизованом и политички мотивисаном пројекту, који више личи на сценску представу него на озбиљну безбједносну операцију. Државни апарат — полиција, војна и цивилна обавјештајна служба, тужилаштво и дио судства — уз логистику медија и старих знанаца попут судије Сузане Мугоше, покушали су од ничега да креирају мега-аферу „руског малигног утицаја“.
Међутим, што више чињеница излази на видјело, то је јасније да је цијела прича заснована на спиновима, манипулацијама и политичким потребама актуелне власти да пред западним „партнерима“ демонстрира лојалност — макар и кроз прогон људи који носе козачке униформе, чувају традицију и баве се хуманитарним радом.
Примјера конструкција је много. Један од најочигледнијих јесте случај познатог подгоричког колекционара Вукомана Булатовића, чије је уредно регистровано оружје — пушке, пиштољи, кубуре и муниција — представљено као „опасан арсенал“. Иако је полиција поступала коректно, медијски спектакл је креиран да јавности сугерише драматичну акцију против наоружане групе, иако никаква незаконитост није постојала. Булатовић је ИН4С-у рекао: „Све што је заплијењено потпуно је легално и уредно регистровано. За сваку цијев имам дозволе.“
Слична манипулација видљива је и кроз покушај да се козачке униформе, заставе и обиљежја представе као „паравојна опрема“. Црногорско-Козачко братство, уредно регистровано и без иједне незаконите активности, бачено је у контекст „руских хибридних пријетњи“. Атаман др Јован Бурић, познат и по хуманитарном раду, привођен је због фотографија у традиционалној униформи. „Никада се нећу одрећи Русије и одијела које су ми узели — то ће ми бити укопно одијело“, поручио је Бурић. Код њега је пронађен један маневарски метак и пиштољ под уредном дозволом — што је, по тужилачко-полицијској конструкцији, требало да сугерише „паравојну активност“.
Додатни апсурд јесте случај Данка Савића. Иако је у медијима одјекнула тврдња да је код њега „пронађено милион и по евра“, за јавност не постоји ниједан записник, банкарски траг или доказ који би то потврдио. Савић тврди да новац нема; у Даниловграду нам кажу: „Да има милион и по, завршио би кућу!” Исти механизми који су својевремено „пронашли“ 12 килограма експлозива са полицијским отисцима сада су, изгледа, пронашли и новац који нико није видио.
Није занемарљиво ни присуство судије Сузане Мугоше у овом случају — жене која је својевремено, пресудом о „државном удару“, компромитовала црногорско правосуђе на међународном нивоу. Њено укључивање јасно указује да се ради о не правно мотивисаном сценарију.
Интересантно је да је само неколико дана прије почетка акције британска влада објавила нови пакет финансирања „борбе против руског утицаја“ на Балкану у износу од четири милиона фунти. Одмах након тога — спектакуларна акција у Црној Гори. Та „случајност“ тешко се може игнорисати, али не треба ни искључити.
Посебан скандал јесте претрес адвокатске канцеларије Ђорђа Вукмира, браниоца Данка Савића — корак готово невиђен у правној пракси — као и грубо поступање према трудници Д.В., која је, према тврдњама породице, држана готово нага пред службеницима. Услиједили су и веома транспарентни покушаји да се козачка братства лажно повежу са „Ноћним вуковима“, иако никаква правна или организациона веза не постоји. Једина веза је да су сви Срби и да воле Русију.
Укупна слика показује да у читавој афери нема ниједног стварног доказа — ни нелегалног оружја, ни паравојне структуре, ни милиона евра, ни организованог удруживања за вршење кривичних дјела. Постоји само пажљиво пласиран политички наратив.
Једина реакција државе: иницијатива посланика Драгана Бојовића
Након што је ИН4С објавио низ текстова који су раскринкали нелогичности, конструкције и политичке злоупотребе у случају „Луганск“, једина институционална реакција у држави стигла је од посланика Демократске народне партије, Драгана Бојовића.
“У свијетлу најновијих информација које су се појавиле у јавности, нaјављујем да ћу на Одбору за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе иницирати контролно саслушање челних људи безбједносног сектора поводом хапшења већег броја лица која се сумњиче да су наводно учествовала у страним оружаним формацијама, у полицијској акцији кодног имена „Луганск“. Имајући у виду да се ради о случају који је узнемирио јавност, потребно је утврдити све чињенице и околности али и испитати поступање државних органа како би грађани имали потпуну информацију и како би у крајњем сазнали истину.“ – наводи се у саопштењу Владислава Бојовића.
Он је поднио иницијативу Скупштини Црне Горе тражећи хитан надзор над радом безбједносних структура. , управо у свјетлу злоупотреба које су откривене.
Бојовић је затражио сазивање контролних саслушања челника ових институција, истичући да је „случај Луганск дубоко компромитовао не само безбједносни сектор, него и саме темеље правне државе“. Како је навео, неопходно је испитати ко је наредио акцију, ко је креирао наратив о „паравојним структурама“ и због чега су грађани били изложени тортуру, незаконитим претресима и јавном блаћењу без икаквог доказа.
Иако иницијатива представља први конкретан покушај да се афера институционално распакује, одговор државних органа — бар засад — изостаје. Мук који влада само додатно потврђује да је „Луганск“ политички пројекат, а не безбједносна акција.
ИН4С позива институције да објаве све записнике, дозволе, финансијску документацију и доказни материјал. Ако га имају — нека га покажу. Ако га немају, онда је „Луганск“ само ново поглавље политички режиране кампање против Русије, Срба, традиције и свих који не одговарају интересима појединих западних центара моћи. Као и у случају „државног удара“, ИН4С наставља истрагу — до краја.
(ИН4С)