Осуде због притвора за Весну Братић све масовније: Шта поручују Медојевић, Вујовић и Митрић

Не стишава се бура у јавности након хапшења бивше министарке просвете Весне Братић и одлуке да јој се одреди притвор до 30 дана. Рјешење је, подсјетимо, донијела судија Вишег суда у Подгорици Сузана Мугоша, која се "прославила" у чувеном предмету "државни удар“, у којем су били оптужени лидери тадашње опозиције Андрија Мандић и Милан Кнежевић, заједно са још једним бројем људи, а који је у јавности  оцијењен као чист политички процес којим је суштински дириговао тадашњи шеф режима Мило Ђукановић са својим ДПС-ом.

Полемику је додатно подгријао лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић, који је на мрежи X изнио тврдње да иза хапшења стоји „политичка агенда“ главног специјалног тужиоца Владимира Нововића.

Медојевић је довео у питање селективност поступања институција, помињући и шефа Специјалног полицијског одјељења Предрага Шуковића, уз оцјену да постоје различити аршини када су у питању поједини случајеви.

Уз политичке реакције, огласили су се и јавни дјелатници. Новинар и књижевник из Бара Милан Вујовић свој став је изнио на Фејсбуку, наглашавајући личну дистанцу од страначких позиција:

„Пробам да се одмакнем од политике колико год могу. Понекад не успијевам.“

Вујовић је подсјетио да је имао замјерке на поједине потезе Весне Братић док је обављала министарску функцију:

„Није ми се допало кад је министарка В. Братић неселективно посмјењивала директоре вртића и основних и средњих школа. Било је међу њима (истина, не много) добрих домаћина, оданих професији више него тадашњем режиму. Умјесто њих дошли су, махом, гори.“

Ипак, како наводи, то не значи да не треба постављати питања о мјери притвора:

„Могу да разумијем да се и она нашла на удару закона, као што можемо и сви ми, па и да је ухапшена и да јој се, као и многима прије ње, десио онај понижавајући скеч са привођењем и лисицама на рукама (и данас ми је пред очима она слика кад свезаног Д. Џајића уводе у ‘марицу’).“

„Могу да разумијем и да јој је одређено задржавање до 72 сата, али никако не могу да схватим зашто јој је одређен притвор до 30 дана.“

Осврћући се на одлуку суда, додао је да је учинила то, како је навео, "дежурна суктиња" у Вишем суду С. Мугоша, коју не памтимо као разбориту и толерантну у случају "државни удар.“

Вујовић је закључио:

„Многи лопови и криминалци бране се са слободе. Бивша министарка, према доступним подацима, није ни лопов ни криминалац, а ипак је отишла у затвор. Ту, чини ми се, нема логике, нити ваљаног објашњења.“

На његов став надовезао се проф. др Благота Баћо Митрић, бивши предсједник Уставног суда и један од водећих правних експерата у Црној Гори. Према његовим ријечима:

„Бивша министарка злоупотријебљена је од својих партијских олигарха и као личност и као тадашња министарка... оно што се у праву зове – чиста колатерала... недужна, а крива.“

Он је додао да је ријеч о „класичном примјеру тзв. селективне неправде“, указујући на принцип да притвор мора бити изузетна мјера, заснована на јасним законским разлозима и примјењивана једнако према свима.

У наставку коментара осврнуо се и на политички контекст:

„Сад јој партијски лидери дају подршку... а прије тога, кад је била министарка, дали су јој прејаку запршку... Као колегиници, желим да јој ово буде виша школа од оних које је стварно завршила... и да људи понекад или често, свеједно, нијесу људи.“

Случај Весне Братић тако је отворио ширу расправу о критеријумима за одређивање притвора и уједначености судске праксе. Све је већи број оних који постављају питање да ли се исти стандарди примјењују у свим случајевима и према свим актерима јавног живота.