HIC RHODUS, HIC SALTA: Бугарска у очима једног пјесника

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Ко су Бугари? Одакле су дошли?

Када је реч о нашим суседима Бугарима, сведоци смо да се и данас воде полемике о њиховом пореклу: Ко су Бугари? Одакле су дошли? Да ли су словенског порекла или нису?

У разговору са њима, јасно је да воле српску књижевност, музику, филм... али веома тешко подносе сваку асоцијацију да су заправо асимилована српска племена која су ту затечена. Ипак, парадоксално, асимилација је била двосмерна. Шта то значи? Од Бугара је остало име, а од српских племена – која они воле да називају словенским или „славјанским“ – преузели су језик, обичаје, културу...

Упркос свим историјским неспоразумима и врло непријатним догађајима који оптерећују нашу заједничку историју, моје лично осећање, можда и зато што сам се тих неколико дана дружио са уметницима, на неки начин елитом, јесте да сам се осећао као да сам у сопственој кући. Наравно, било је ту гостопримства, и наш домаћин је у сваком погледу био на висини задатка. Тај флуид који је био присутан – потврда је мојих речи. Топлина којом смо дочекани, спремност да нам изађу у сусрет, наши разговори, наш словенски језик, имена, музика – све то говори колико смо блиски, чак и онда када се та блискост негира.

Но, у политици владају други интереси, и тога смо сви свесни – и ми и они.
Наши домаћини показали су сву присност, широкогрудост, доброту и љубав!

Покушаћу да прикажем различита гледишта, не бих ли макар мало са сваке стране осветлио оне „тамне“ просторе који, због одређених политичких, геостратешких, историјских, културних, верских и других интереса, нажалост остају у сенци.

Шта кажу немачки извори

Најранији докази о присуству људи (Хомо сапиенс) у Европи могу се наћи на територији данашње Бугарске, са неолитском Карановском културом (Немци признају племе Карана, али не говоре о томе ко су Карани, прим. аутора) – једним од најстаријих насеља на континенту, у периоду од VI до III века пре нове ере.

У I веку пре нове ере, регион је дошао под утицај Трачана, Персијанаца, Келта и Грка. Стабилност је наступила када је Римско царство освојило овај простор 45. године нове ере. Са опадањем и поделом Царства, инвазије различитих група поново су почеле.

У IV веку Готи су мигрирали и овде створили једини писани извор свог језика. Око VI века подручје су населили рани Словени. Првобитни Бугари, предвођени браћом Аспарухем и Кувером, напустили су просторе Старе (Велике) Бугарске и трајно се населили на Балканском полуострву крајем VII века.

Основали су два царства названа Бугарска – једно између Дунава и Балканских планина, а друго у области око данашњег Битоља, на западу полуострва. Дунавско царство, које је Источно римско царство признало 681. године, временом се ујединило са Куверским царством.

Ово Прво бугарско царство владало је већим делом јужног Балкана и значајно утицало на словенске културе кроз развој ћириличног писма на двору бугарских царева и успостављање Бугарске патријаршије. Стара бугарска књижевност и бугарско писмо чинили су треће највеће културно и верско подручје у средњовековној Европи.

Царство је постојало до почетка XI века, када га је византијски цар Василије II освојио и покорио. Успешан бугарски устанак 1185. године успоставио је Друго бугарско царство, које је доживело врхунац под царем Иваном Асеном II (1218–1241). Након бројних исцрпљујућих ратова и феудалних борби, царство се распало 1396. године, а регион је пао под османску власт готово пет векова.

Савремена Бугарска основана је 1878. године, током Руско-турског рата (1877–1878) и распада Османског царства, најпре као аутономна кнежевина, а након проглашења независности 1908. године – као Бугарско царство. Током Другог светског рата Бугарску је 1944. окупирао Совјетски Савез, монархија је укинута, а проглашена је социјалистичка народна република, која је престала да постоји падом реалног социјализма 1991. године.

Једно генетско истраживање

Научна студија о генетици савремених Бугара почиње да разбија дубоко укорењено веровање да су Бугари туркијски народ. Бугарски и италијански генетичари представили су изненађујуће резултате својих истраживања, постављајући питање може ли сува наука да превазиђе историјске предрасуде.

У опсежној студији учествовали су генетичари са Медицинског универзитета у Софији, Института за микробиологију, Института за антропологију, Археолошког института Бугарске академије наука и Универзитета у Фиренци, где су генетски узорци анализирани у универзитетској лабораторији.

Да би доказали генетске корене Бугара, истраживачи су се вратили 5.000 година уназад у историју. Узели су узорке костију и зуба пронађене у гробницама древних Трачана. Генетски материјал од прабугара из VIII  до X века такође је био доступан.

Испитивања су показала да су Бугари међу европским народима који имају највећу сличност са Мађарима, Хрватима и Италијанима. „Трачани су генетски далеко од данашњих Бугара, док су прабугари и савремено становништво земље много ближи“, изјавила је генетичарка Десислава Нешева са Медицинског универзитета у Софији.

То се, каже, објашњава великом временском дистанцом – Трачани су се на територији данашње Бугарске населили у последњем миленијуму пре нове ере. Ипак, они имају више сличности са прабугарима и савременим Бугарима него са Грцима, што се раније подразумевало.

„Доказали смо да данашњи Бугари немају сродство са туркијским народима“, истиче Нешева. „Бугари такође нису у сродству са данашњим Турцима, иако се то претпостављало због дуге турске владавине. Стари Бугари такође не показују сличности са турским освајачима. Нажалост, нисмо могли да испитамо генетски материјал Словена, јер немамо узорке због широко распрострањене праксе кремације међу словенским народима. Међутим, упоређујући генетски материјал данашњих Словена и Бугара, открили смо да нема сличности.“

Распрострањена теорија да данашњи Бугари потичу од словенских народа стога је неоснована и више се заснива на политичким тумачењима него на научним чињеницама. Ипак, Нешева не искључује могућност да је то последица недостатка доказа.

„Генетика је последњих година постигла огроман напредак и сада спроводи студије које су раније биле немогуће“, објашњава она. „У истраживању смо користили најсавременије методе и зато тврдимо да су наши резултати ван сваке сумње. Штавише, познато је да је историја неретко била манипулисана како би се остварили одређени политички циљеви.“

Према овим налазима, сматра се доказаним да су Бугари наследници древне трачке културе, али да нису словенски народ. Резултати опсежне студије ускоро ће бити објављени у реномираним научним часописима. Следећи циљ истраживача је проучавање генетског материјала досељеника на територији данашње Бугарске из VIII миленијума пре нове ере.

(Наставиће се)