HIC RHODUS, HIC SALTA: Мостови између Бара и Братиславе (2) - песници, гуска и каберне

ПИШЕ: Игор Ремс

Братислава, 11. октобар 2025. године Господње

После доручка упознајемо се са Јанком Бискупичовом из организације, која иде са нама да нам покаже град.

Обилазимо све знаменитости: председничку палату, стару зграду општине, филхармонију, многобројне катедрале, галерије… и Михаилову капију, где се пењемо уским степеницама и излазимо на терасу крова.

Елегантни кров има куполу у облику лука и једна је од знаменитости Братиславе. Капија из 14. века сматра се једином преосталом градском капијом некадашњих утврђења, а у њој се данас налази Музеј оружја. Са горње терасе куле, високе 51 метар, уживамо у шармантном панорамском погледу на замак, Стари град, градске кровове и куле, као и на стамбени кварт смештен у брдовитим подножјима Малих Карпата. Потом одлазимо до Дунавског кеја и обилазимо њихов чувени мост који називају — НЛО!

При повратку наилазимо на једно дрво кошћеле! Наиме, веровао сам да је кошћела типично приморско дрво, али сам се сада уверио да нисам био у праву. У еуфорији застајем и берем кошћеле. Када сам почео да их једем, Јанка је од изненађења широм отворила очи. Сви су пробали црне, слаткасте бобице. Јанка је желела да нам покаже катедралну цркву Светог Мартина (Мартинсдом), али због радова није била доступна посетиоцима.

Готска катедрала Светог Мартина изграђена је у периоду од 13. до 16. века и током Угарског краљевства служила је као место за крунисања и венчања краљевске породице, јер је Братислава постала престони угарски град после пораза на Мохачу у боју са Турцима. У катедрали је крунисано 11 краљева и 8 краљица, а све је то трајало до 1830. године. Златна круна са јастучићем на врху симболизује управо то, а мале златне круне на земљи, разбацане по Старом граду, показују пут крунисања. Шетајући староградским улицама и уличицама, Јанка нам је показивала месингане крунице утиснуте у калдрму.

После вишесатног обиласка, Јанка нас одводи у просторије Pars Poetry, где су Зузка и Ондреј приредили мали самоуслужни бифе. Враћамо се у хотел.

У 17 сати у градској књижари свечано је отворен фестивал.
Зузка и Ондреј лежерно воде програм. На позорницу излази етно-група „Рожмарин“ и сплетом песама измамљује дуг аплауз. Прва песма, „Теци водо“, подсетила ме је на Фестивал Лужичких Срба у Будишину (Баутцену), где сам је први пут чуо.

Следи представљање учесника: свако чита по три песме на матерњем језику, а песме су потом прочитане и на словачком. После представљања и читања уживамо у необавезном разговору и коктелу, спремајући се за вечеру изненађења.

Кренули смо ка Матишак ресторану, у чијем склопу се налази и вински подрум.
Оригинална винарија је дом чувеног ресторана Vinum Galeria Bozen. Модерна винарија изграђена је 2002. године, а 2006. додат је и подрум у ком вина одлежавају у храстовим и барик бурадима. Грожђе долази из најбољих винограда региона Малих Карпата и Јужне Словачке. Петер Матишак сарађује са водећим виноградарима скоро три деценије, што обезбеђује обилно висококвалитетно грожђе за производњу вина и других производа.

Ресторан је око пола сата удаљен од Братиславе. Чекао нас је резервисан сто, а донета је вечера изненађења — печена гуска!
Пре вечере силазимо у подрум где нас укратко упознају са садржајем — о црвеним и белим винима, бурадима, наградама…
Допустили су ми да изаберем вино, па уз препоруку узимамо Cabernet Sauvignon Gold Prestige из 2018. године.

Каберне совињон (фр. Le Cabernet Sauvignon) је једна од најпознатијих сорти црног грожђа на свету. Био је најчешће гајена сорта црног грожђа већим делом 20. века, све до 1990-их, када га је престигла сорта мерло (merlot). Гаји се у скоро свим виноградарским регијама света — од Канаде, Калифорније и Чилеа, па до Либана, Бугарске, јужне Француске и Аустралије. Има мала плавоцрна зрна са дебелом кожом, касно олиста и касно сазрева. Порекло ове сорте је Француска, где је каберне совињон основа вина из Бордоа и често се меша са мерлоом и сортом каберне франк (Cabernet Franc).

Женски део друштва узима једно лакше вино.
Изненадило ме је што се уз гуску, осим црвеног купуса, служе и — слане палачинке!
Касно навече враћамо се у хотел.

(наставиће се)