HIC RHODUS, HIC SALTA: Павел Риженко - Победа Пересвета

ИСТИНА О БОЈУ ИЗМЕЂУ ПЕРЕСВЕТА И ЧЕЛУБЕЈА
 
  (И оно што није написано у житијима)

Епископ Митрофан (Баданин)

Недавно на беседама код Светог Патријарха обратио сам пажњу на слику, која се налазила у његовој пријемној дворани. То је био оригинал слике Павела Риженка «Победа Пересвета». На платну је приказана чувена борба непобедивог татарско-монголског јунака Челубеја и нашег Александра Пересвета – монаха, који је са посебним благословом преподобног Сергеја Радоњешког отишао са својим сабратом Андрејем Осљабејем у битку на Куликовом пољу.

Велика мудрост и прозорљивост изузетног руског свеца, преподобног Сергеја, се оваплотила у самој суштини ове битке. Ово је била битка сила светлости и сила таме. И ово уопште није сликовит израз, већ сама суштина догађаја, који су се десили 8. септембра 1380. године.

Док смо стајали испред ове слике, један од игумана Тројице-Сергејевске лавре нам је испричао следећу причу. У лаври живи монах, који је у доба своје младости, као и многи у то време, био занесен источним духовним традицијама и борилачким вештинама. Кад је почела перестројка, он је са пријатељима одлучио да оде на Тибет, како би ступио у неки будистички манастир. Од 1984. године, кад су манастири Тибета били отворени за посету, истина, за ограничени број посетилаца, тамо су почели да долазе многи странци.

И треба рећи директно да је однос према странцима у манастирима био крајње лош: ипак је то тибетанска национална духовност. Наш будући монах и његови пријатељи су били разочарани: они су тако тежили том узвишеном учењу, том братству, духовним подвизима, мантрама и молитвама. Такав однос је трајао док Тибетанци нису сазнали да су пред њима Руси. Они почеше да се договарају међу собом, и у разговору се зачу реч «Пересвет». Почеше да објашњавају и испостави се да је име овог руског монаха записано у посебној светој књизи, у којој се бележе њихови најважнији духовни догађаји. Победа Пересвета је тамо унета као догађај, који је реметио уобичајени ток ствари.

Испоставља се да је Челубеј био не само искусан ратник и јунак – он је био тибетански монах, који је прошао припрему не само у систему борилачких вештина Тибета, већ је савладао и најстарију праксу борилачке магије – Бон-по. Као резултат овог, он је постигао врхунце овог посвећења и стекао статус «бесмртног». Фраза «Бон-по» може да се преведе као «школа борилачког магијског говора», то јест борилачка вештина, у којој ефикасност начина борбе безгранично расте услед привлачења силе моћних бића оностраног света – демона (врагова) путем магијских бајалица. Као резултат овог, човек пушта у себе «снагу звери», или се, једноставније говорећи, претвара у биће, обједињено с демоном, нека врста симбиозе човека и демона, постајући демонизован. Цена такве услуге је бесмртна људска душа, која после смрти не може да се ослободи ових језивих посмртних загрљаја сила таме.

Сматрало се да је такав монах-ратник практично непобедив. Број оваквих ратника-Тибетанаца, које су изабрали духови, је увек био крајње мали, сматрало се да су они посебна појава у духовној пракси Тибета. Због овог је Челубеј и био изабран за двобој са Пересветом – да би се Руси још пре почетка борбе духовно сломили.

На познатој слици В. М. Васњецова оба ратника су приказана у оклопима, што искривљава дубински смисао догађаја. Павел Риженко је тачније описао овај сиже: Пересвет је на двобој изашао без оклопа – у одори руског великосхимника и са копљем у руци. Због тога је он и сам задобио тешку рану од Челубеја. Али је убио «бесмртног». Ово је изазвало потпуну збрку у татарској војсци: пред њиховим очима се десило оно што у принципу није могуће да се деси. Нарушен је уобичајен ток ствари и уздрмани су непоколебљиви закони паганског света.

И дан-данас слуге духова таме, мајстори источних борилачких вештина, чувају успомену на то да постоје извесни «Руси», који имају свог Бога, чија је снага непобедива. И овај руски Бог је изнад свих њихових богова, а ратници овог Бога су непобедиви.

Приређивач: Игор Ремс

Извор: Архивски снимци средњовековне Србије