ПИШЕ: Игор Ремс
ОТИМАЊЕ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА
Као што је писано на овом порталу у колумнама о Хазарима и Хазарији, подвучено је јасно да су САД практично забраниле организацију научних расправа, симпозијума, трибина…о Винчанском Писму ( Србици, прим. аутора)!
О чему се, заправо, ради? Чистој отимачини или ипак је то једна прича са дубоким кореном који сеже до самог нашег порекла?
Ко и зашто затире србску баштину у последња два века?
Немци се годинама на све начине покушавали да Србици промене име у “дунавско писмо!”
Да ли они, Сиви “Тамне Силе” да их тако назовем, уништавају наш корен из којег може да израсте моћна, неконтролисана сила.
Срби нису етничка група, они су носиоци древног фреквентног кода, он није записан у документима - живи у телу, у песми, у виду, у сећању и памћењу предака.
Овај код је неспојив са системом контроле, јер наш народ по природи, осећа земљу, осећа лаж, тежи правди и не подлежу страху.
Повезани смо са Родом, чак и ако тога нисмо свесни. Ми не желимо да нас претворе у савршено контролисане ћелије система јер одговор на истину ће се и даље чути унутра. Зато бришу језик, уништавају породице, искривљују историју, супротстављају нације једне другима, убијају мушкарце у рату и остављају жене у животу.
Ово није рат за земљу, ово је рат за Код!
Да ли смо ми последњи који могу да подсете свет да човек није роб, није војник и није пореска јединица, већ је жива душа, директно повезана са планетом, сетимо се Пекићеве Атлантиде.
И не може све да се посматра издвојено када је све спојено да не може више спојено бити! И овај напад, бруталан на Иран! Да ли је и то део ове приче? Зна се да су наша племена око 2000 година пре Христа населили Иранску висораван и основали кастински систем… да подсетим на опанке и шајкачу традиционалну обућу и одећу људи са висоравни, не целог Ирана. Али се треба подсетити и на речи шаха Резе Пахлавија, ако се не варам 1960 године, где је рекао да зна да су Иранци старосрбског порекла!
Да се подсетимо речи француског слависте
Сипријана Робера: Србски народ је Мајка свих народа а србски Језик је Мајка свих језика!
Старосрбски језик је најстарији језик а назив “индоевропски језик” се одлично уклапа у наратив “словенски, византијски…”)и ево и последњег доприноса науци од наших непријатеља: није Винчанско писмо односно Србица него “староевропско односно дунавско писмо”!
Назвати писмо “староевропско” може да се назове само применом голе силе јер како назвати Србицу “ староевропско писмо” када појам Европа тада није ни постојао!
СУДБИНА СРБИЦЕ
Тужна је судбина Винчанског писма (Србице) да
после 20 година од научне потврде да је прво писмо цивилизације, епохално откриће које је границе људске писмености померило две хиљаде година у дубљу прошлост а колевку писмености изместило из Месопотамије на наш Дунав, доживи овакву судбину. Његова истраживања више се неће вршити у Србији! Убудуће, зваће се „староевропско“ односно „дунавско“. Оба та широка појма укидају Винчу као центар прве писмености, а писмо као тековину уступају другим цивилизацијама.
Директорка издавачке куће “ Пешић и синови”, Весна Пешић, бави се заоставштином њеног оца, пок. Радивоја Пешића, који је научно доказао да је то прво писмо.
„Одлазак“ Винчанског писма из Србије потврђује Марко Мерлини, шеф пројекта истраживања “ Винчанског писма” који финансира Европска Унија. Објашњење је да Србија није у ЕУ???Ауторитети науке у Србији који су највише одговорни, од којих сви с правом очекују да то спрече, не предузимају ништа осим што Ћуте!
„Потопили“ су Винчанско писмо, баш као и они наши научници што га, откад је откривено, оспоравају. Ипак, не могу „потопити “ читаву плејаду научника, од Милоја Васића до Радивоја Пешића, чија су открића створила основ за даља истраживања и утврђивање истине.
Та најављена судбина „одлазећег“ Винчанског писма, српске научне својине важне за сав свет, биће гора од завере порицања међу нашим научницима, иако су открића пок. Радивоја Пешића признале водеће академије наука у ЕУ и САД. Названо је по налазишту Винча код Београда. Пешићева (палео)лингвистичка систематизација одмах је објављена у водећој европској енциклопедији „Еуроанали“ а његов рад проглашен открићем деценије. Упркос томе, и истраживањима на водећим катедрама Европе за лингвистику, код нас је о Винчанском писму завладала медијска блокада. Наши научни ауторитети су га порицали, како ко: као „фантазију“, „знаке својине на грнчарији а не писмо“ , да је то псеудоисторија и тако редом.
Могућност „писмена“ од графизама из доба неолита у Винчи, први је наговестио Милоје Васић, један од пионира наше археологије.
Од тада, истраживачи су имали прилике да виде и нове налазе са 40 локалитета широм Балкана, имали су модерну технологију, али им конзервативна методологија није дала да превазиђу знања наметнута из уџбеника. Тако су и писмо из Винче карактерисали као „знакове својине и радионица“, „идеограмску ритуалну симболику“.
Новом систематизацијом писма др Пешића, несумњиво је утврђено сведочанство писмености у доба неолита, и обиље документације о високом степену свести тих житеља на тлу данашње Србије. И, док се наука широм ЕУ и САД интензивно бави њиме, Винчанског писма и даље нема у широј јавности Србије.
“Није на одмет питање: колико то времена треба да прође у Србији, да препознамо праве вредности и истине одвојимо од заблуда? У међувремену, цивилизације чији смо баштиници и даље ће нам из дубине векова слати поруку: „Ко је неписмен? Онај који не позна умеће писања, или онај који поруку не уме да прочита“? - пита се Весна Пешић.
ИСТРАЖИВАЧИ
ВИНЧАНСКО писмо је стална тема катедри у ЕУ и САД. На њему у Лос Анђелосу докторира познати палеолингвиста Милтон Вин. Његов европски колега Харолд Харман у својој Универзалној генези писма уврстио га је као најстарије светско писмо. Најопсежнија у изучавањима је Марија Гимбутас, један од главних археолога 20. века. И она почетак цивилизације лоцира на наше Подунавље, означава га термином Стара Европа, а технологију писма у Винчи као њено жариште.
НЕЗНАЊЕ
ОСИМ ретких упућених, о Винчанском писму и Првој Европи насталој пре 7.500 година на 13 километара од Београда, што потврђују светски научни ауторитети, код нас влада мрак незнања. Нема горе завере од завере незнања! Да ли је то све “ мрак незнања”?
Коме ми морамо да испостављамо рачуне? Да ли то све још траје од Берлинског конгреса где су се представници Србије обавезали да “ не таласају”! Зашто је Немцима приликом бомбардовања Београда главни циљ био уништити до темеља Народну библиотеку?
У ваздушним нападима снага Луфтвафе у ноћи између 6. и 7. априла 1941. године ( сада у априлу ће бити 85 година од тог културоцида), НБ је била погођена запаљивим бомбама, што је довело до уништења готово целокупног њеног фонда. У том злочиначком акту нису страдале само много деценија сакупљене вредне књиге и друге публикације, којих је према неким подацима до 1941. године било готово 600.000, већ и непроцењиво културно благо (стари српски рукописи, повеље и документи), целокупна штампа из периода између 18. и с почетка 20. века, и небројене преписке, мапе и географске карте.
Штета је била огромна и ненадокнадива, а у њој је на згаришту у пепелу завршило око 350.000 књига и око 500.000 различитих свезака.
Иако је поступајући према плану Народне библиотека за случај рата, њен управник Драгослав Илић најдрагоценији материјал спремио за транспорт још 1. априла 1941. године, у наредним данима обавештен је од стране Министарства просвете да се евакуација неће реализовати, због техничких немогућности???
Да ли ико нормалан може да верује у овакву будалаштину?
Или је издаја била закорачила у све сегменте предратног друштва а по овоме шта се данас одиграва издаја се само наставља.
Да ли се тај “ мрак незнања” наплаћује и колико кошта да ћутиш у корист своје штете!
СИМПОЗИЈУМ
УПРАВО је САНУ, чији су чланови били најгласнији у поништавању Пешићевих радова на Винчанском писму, на иницијативу академика Богдана Брукнера са Министарством културе у Новом Саду организовала симпозијум о Винчанском писму као првом људском писму. Звезде симпозијума били су научници Милтон Вин и Харолд Харман.
Директорка Института за археомитологију из САД, Џоана Марлер (да ли је којим случајем Хазарка?) тражи да се оно више не зове Винчанско, како је већ у науци утврђено, него „староевропско“ или „дунавско“, наши присутни научници подржали су захтев Марлерове! - потврдила је Весна Пешић.
Винчанско писмо
