Макрон, Шеталиште краља Николе и Пекинг: Смијех од Бара до Шангаја
ПИШЕ: Мићо Лутовац
Бар, шеталиште. Кафић уз море, лозовача и неколико туриста из Француске. Француске, да – баш тако. Двоје њих, средњих година, слушају вијести на телефону, смјешкају се, па кроз смијех добаце: „Емануел опет пријети Кини. Сад јој поставља ултиматуме јер Пјонгјанг шаље војску у Европу! Хах! Он? Па њега Брижит шакара кад заборави да спусти даску!“
И тако поче смијех. Прво њих двоје, онда ми остали за столовима, након што нам је пријатељ Дадо све полудискренто преводио док смо радознало ослушкивали њихове гласне коментаре. Јер, кад Макрон пријети Кини и Русији – то више није политика. То је стендап, како се то модерно каже.
Како рече француски предсједник, ако Кина не „обузда“ Сјеверну Кореју и њено присуство у рату у Украјини, „НАТО ће проширити своју улогу у Азији“. Страшна пријетња. Тако страшна да се и рибе у Јужном кинеском мору зацрвењеле од смијеха. А Путин? Си Ђинпинг? Они вјероватно у том тренутку играју шах на некој државној табли и наздрављају. Вотком, рецимо. Макрон их „упозорава“ док му стиже порука од супруге: „Кад се враћаш, вечера је готова.“
Тешко је озбиљно схватити човјека који говори о глобалним коалицијама и војној пријетњи Кини, док му у досијеу стоји видео у ком га шиба жена старија 27 година. И не било гдје – него усред авиона, пред камерама, с дланом којим је можда својевремено миловала Митерана.
Замислимо ту сцену у паралелном универзуму: Путин добија шамар од неке руске учитељице. Или Си од чланице Централног комитета. Свјетски поредак би се уздрмао. Али код Макрона? То је нормалан, уобичајен дан.
Док он говори о „коалицијама дјеловања“, Кина потписује споразуме у Африци. Док он „осуђује империјалне амбиције“, Русија усред офанзиве протјерује Украјинце из Курска. А Макрон? Он из Сингапура пријети свим странама свијета, укључујући и оној на којој се налази.
Шеталиште у Бару је и даље пуно. Француски туристи сада већ на другом пиву, преводе нашој конобарици шта је све Макрон изјавио. Она их гледа и каже: „Ама нек се бави модом, не политиком. Њега кад видим, мислим да ће ми понудит крему за лице, не сигурносни пакт.“
И у праву је. У вријеме кад лидери попут Путина и Си Ћипинга изгледају као ликови из гвоздених епова, Макрон је као фигура из порцулана – лијепа, танка и лако ломљива. Његов геополитички ауторитет тежак је колико и његова харизма након шамара. А то је, како би рекли овдје у Бару – за смијех. Гласан, грохотан смијех. Од Барског шеталишта до самог Пекинга.
