Премијер гледа у наталне карте, Сутоморе гледа у суве чесме и саобраћајни колапс

ПИШЕ: Томислав Т. Велички

Премијер Милојко Спајић ових дана поново је отворио питање политичких карата, само што овога пута није гледао своју наталну карту, већ је, по свему судећи, покушао да прочита политичку судбину Србије и њеног предсједника Александра Вучића.

И ту се, наравно, одмах јавио Милан Кнежевић, лидер ДНП-а, који је Спајићу поручио да буде опрезан да га политички занос не понесе па да нешто не каже и колегама са Косова и из Хрватске, Аљбину Куртију и Андреју Пленковићу.

Кнежевић је, у свом препознатљивом стилу, додао и једну посебно живописну опаску:

„Нека си му река’, имаш и коме. Да ти није било њега сад би по Сутомору радио наталне карте и гледа у шољу женама да им даш савјет што да пију за ПМС.“

И ту негдје почиње наша прича о Спајићу и картама.

Јер, ако је већ једном помињан као човјек који би могао да се бави наталним картама, можда је крајње вријеме да премијер свој наводни астролошки таленат стави у службу грађана.

Не мора одмах да гледа судбину Европе, Русије, Србије, НАТО-а и Европске уније.

Нека прво погледа Сутоморе.

То би, за почетак, било корисније.

А прича о Спајићу и наталним картама није настала јуче. Још 2020. године, у политичким препуцавањима, било је помињања да је тадашњи политички актер Владислав Дајковић говорио о Спајићу управо у контексту гледања наталних карата, односно његовог наводног интересовања за ту врсту „пророчког“ посла.

Да ли је Спајић заиста гледао карте или није – то никада није потврђено.

Али, кад је већ прича стигла до јавности, а Кнежевић је сада вратио у политички промет, било би занимљиво провјерити да ли премијер заиста има тај таленат.

Нарочито овог љета.

Јер ако већ може да види шта ће Србија радити, шта ће Русија рећи, шта ће Европска унија тражити и куда иде међународна политика, можда би могао да погледа и једну обичну карту Сутомора.

Рецимо, карту са водоводном мрежом.

Ту би му се, вјероватно, указала прилично занимљива будућност.

Деценијама људи изнад магистрале у Сутомору муку муче са водом. Љети, када туристичка сезона достигне врхунац, проблем постаје још израженији. Људи који изнајмљују куће, станове и апартмане покушавају да дочекају госте, а држава и локална управа годинама покушавају да „дочекају“ рјешење.

И још га нема.

Зато би Спајићу, ако већ има дара за гледање у карте, неко могао донијети карту Сутомора.

На њој не би морао да тражи Марс, Сатурн или Венеру.

Довољно је да пронађе водовод.

А онда да погледа у карте и каже људима шта их чека.

Хоће ли бити воде сљедеће љето?

Хоће ли бити воде за двије године?

Хоће ли неко коначно ријешити проблем?

Или ће се и даље гледати у шољу послије јутарње кафе, само да би се утврдило да ли ће чесма тог дана пустити воду?

Али, да будемо фер према премијеру, не позивамо га у Сутоморе да гледа карте само због воде.

Нека погледа и саобраћај.

Ту би му, тек, карте показале праву драму.

Од Бара до излаза из Сутомора има свега неколико километара, али у шпицу сезоне човјек би могао помислити да путује кроз неку другу димензију.

Шест или седам километара – а путовање траје сатима.

Колоне, застоји, уска грла, непрегледне гужве.

Све оно што савремени туристички центар не би требало да има, Сутоморе овога љета има у изобиљу.

Зато бисмо Спајићу предложили један мали експеримент.

Нека остави „Икс“, остави Вучића, Куртија, Пленковића, Русију и Европску унију на неколико сати.

Нека дође у Сутоморе.

Нека не долази службеним аутомобилом.

Нека сједне у неко просјечно возило, крене из Бара и покуша да пређе тих шест-седам километара.

Ако успије за мање од сат времена у саобрћајном шпицу– ми ћемо му повјеровати и да поуздано гледа у карте.

Ако му затреба више времена– можда ће схватити да му је за будућност Сутомора ипак потребан неки други пророк.

И ту долазимо до суштине.

Кнежевић је Спајићу поручио:

„Имаш државу иза себе, два мајбаха, три машана и авион за прскање комараца. Само сад паметно, немој да те понесе па да нешто речеш Куртију и Пленковићу.“

А затим му је, у свом стилу, поручио и да њему (Вучићу, прими.аут.) „рече вазда“, али да му други пут напишу шта треба да каже, јер „не може твоја мудра глава све да запамти“.

И закључио:

„Нека си му река.“

Ми бисмо, за разлику од Кнежевића, Спајићу рекли: Нека си му река – али сад дођи у Сутоморе.

Дођи да видиш како изгледа држава када се сиђе са друштвених мрежа и из дипломатских саопштења.

Дођи међу угоститеље који покушавају да спасу сезону, међу домаћине који не знају када ће добити воду, међу туристе који сатима стоје у колони и међу мјештане који исту ту колону гледају сваког љета.

А ако већ стварно знаш да гледаш у карте – понеси их.

Можда ће се на њима коначно појавити вода.

Можда ће се указати нова саобраћајница.

Можда ће се појавити рјешење за уска грла.

А можда ће се, што је највјероватније, само појавити још једна колона аутомобила.

У том случају, премијеру остаје да уради оно што ради сваки искусни гледалац у карте када му се не свиди оно што види:

Да промијеша шпил.

Само што у Сутомору шпил већ годинама мијешају исти проблеми.

Воде – нема.

Пут – закрчен.

Паркинга – мало.

Туриста – пуно.

Рјешења – на карти.

А карта, изгледа, још није отворена.