Читуље, сахране и - лигње: Кад човјек тако воли...
ПИШЕ: Славко Клисић
Е, "зисто", љепше је лијепо ћутати но грдно говорити. И кад кажем грдно, не мислим само на вулгарно. Грдно је напрђивање, пресеравање, паламуђење и не замјерите ми што морам да примјетим, али је то махом одлика доконих људи. И константно приговарање је одлика доконих људи жељних расправа јер је то ваљда једини начин да дођу до изражаја...
Нисам вала ни ја неки узор. Чим могу оволико да се бавим тиме, вјероватно сам и ја један од напрђивача.
Но ајде сад, да се пробамо таћи једне озбиљне теме.
Из године у годину видимо све већу потребу за санацијом "суторманског" пута. Међутим, и ту се води напрђивачка политика између Општине и Владе о томе, да ли је пут локалног или регионалног значаја. И тако док се они замајавају, народ испашта... Умјесто да размишљају о бенефиту народа, они се баве политиканством гађајући гласаче, не схватајући да ће прије добити гласове тако што ће се вратити грађанима. Него, не би можда лоше било да се за почетак врати све оно што су комунисти отели од честитих фамилија?
А гледај ово, има један што вазда гледа читуље кад су сахране и помени, па иде у ресторан прије фамилије преминуле особе и одмах пита конобара може ли да наручи лигње. Сједне за столом са свим својим друштвом (САМ) и обавезно кад дочека фамилију преминуле особе наручи лигње... Рика се чини од народа!
Мимо таквих случајева, има и финих старих људи.
Био један ветеринар и пошао код једне бабе да јој нешто учини око живог, а она му по завршеној работи спремила сендвич за пут. Нећу, каже он. Кући сам за 10 минута. Јесте, каже баба, то 10 минута вожње, али ако цркне ауто цијели је дан а не 10 минута. Мудрост старих људи никад не треба потцијенити!
Једног типа зауставила полиција. Договорио се да им да по 10€ да га не кажњавају. Било их тројица, али он није имао 30 па им дао 50 евра. Пошто им је то рекао, шеф патроле му одговара - "даћемо ти кусур". И, наравно, тако и би. Договор је договор!
Но кад смо већ код полиције...
Давно неђе, у једној колашинској кафани прилази човјек једном веселом друштву са којим је наздрављао цијелу ноћ и представио се са "ја сам Банда". Овај други му пружа руку и каже, "и ја виша но ти".
Била је то сјајна фора док други по изласку из кафане и заустављању од стране полицијске патроле није укапирао да је први заправо полицајац и да му је Банда презиме..
Нема добри моји све је ово у онај красни пасало...
