ПИШЕ: Милан Кнежевић
Данас се обиљежава двадесет шест година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Остаће упамћено да је у том тренутку деветнаест војно и економски најмоћнијих држава свијета отпочело до тад невиђено бомбардовање и агресију противно одлуци СБ УН, против најхрабрије и најпркосније државе на Балкану, са једним јединим циљем – окупацијом Косова и Метохије која и данас траје. Двоструки аршини униполарног лицемјерства у којима се право на самоопредељење косовским Албанцима обезбјеђивало кроз свакодневно бомбардовање Црне Горе и Србије осиромашеним уранијумом, касетним бомбама и осталим неконвенционалним средствима ратовања, представља сумрак свих демократских начела и повеља УН-а.
Брутално и сурово убијати дјецу и голоруке цивиле са безбједне висине, рушити мостове, гађати болнице, школе, пијаце, возове, могли су само изопачени умови новог свјетског поретка који је свој врхунац безумља доживио након признања Монике Левински да је орално задовољавала Била Клинтона у Овалном кабинету што је резултирало покретањем импичмента против њега. И да би се скренула пажња јавности са порно скандала у Бијелој кући, процијењено је да НАТО треба напасти једну малу али слободољубиву земљу која је увијек крвљу плаћала своју слободу. Конструишући лажни масакр у Рачку као непосредни повод за агресију на Југославију, отпочели су злочин који и данас траје над преосталим Србима и Црногорцима који у разбацаним гетоима преживљавају на Косову и Метохију. Овај злочин се огледа и по томе што смо захваљујући бомбардовању са осиромашеним уранијумом на првом мјесту у свијету по обољењима од канцерогених болести. Нема дана да не спроводимо хуманитарне акције прикупљања новчаних средстава за лијечење наше дјеце по свјетским клиникама.
Двадесет шест година касније свијет је почео да се мијења, стварају се обриси мултиполарности, “мали” су почели да пружају отпор дубоким државама, зато тек данас не смијемо релативизовати чињеницу да смо били прва жртва новог свјетског поретка који је као колатерал отео УН. Сви они који бјеже од истине у аутошовинизам, сматрајући да ће кроз агентурско дјеловање преко разних УСАИД-а, НЕД-ова, Рокфелера, Сороша, агресију на СРЈ представити као “Милосрдног анђела” како се звао тај удружени глобални злочиначки подухват, треба да знају да ће их истина њиховог јаничарства кад тад сустићи. Само што овдје није било ријечи ни о милосрђу, ни о анђелима, већ о сијачима смрти. И ако су мислили да су нам истражили памћење, убили слободу, роботизовали срца, треба да знају да је клица отпора давно заметнута и да се ничега нисмо одрекли што су нам отели, нити смо им признали да је њихово оно што је одувијек било наше.
Слава херојској војсци Југославије!
Слава бесмртним херојима који положише живот за слободу!
Нисмо заборавили, а још мање опростили!
