„Србокољ“: Како је дехуманизација Срба у НДХ отворила пут геноциду

Хрватски геноцид над православним Србима у Независној Држави Хрватској (1941–1945) није започео оружјем, већ језиком и пропагандом. Да би се постигло да обичан човјек, комшија, учествује у убијању и пљачки, било је потребно претходно спровести потпуну дехуманизацију српског народа.
Срби су у службеној пропаганди, кроз говоре бројних римокатоличких свештеника а нарочито усташких функционера попут  др Мирка Пука, Виктора Гутића и других те кроз тадашњу хрватску штампу, свјесно сведени на ранг животиња, „штеточина” и „гамади”.

Зашто је ово било кључно за реализацију тоталног геноцида?
Дехуманизацијом се постиже системско гашење било каквог осјећаја емпатије. Када жртву више не посматрате као људско биће, маса почиње да учествује у злочину без гриже савјести.
Управо кроз тај феномен настао је сабласни монструозни термин „србокољ” - израз који на најсуровији начин описује како су масовни покољи читавих српских села подударни са чином уништавања животиња. Убијање Срба оба пола и свих узраста редом.То је омогућило да се у ове акције масовно укључе сви сегменти тадашњег хрватског друштва.

Слом емпатије - масовно учешће локалног хрватског цивилног становништва у организованим походима.
Пљачка и користољубље - отимачина српске имовине, одвођење стоке и отимање земље третирани су као „нормалан плијен”.
Уништење свих генерација - убијани су сви Срби редом - од одојчади до стараца - јер је циљ био потпуно истребљење.

 Најмасовнији примјери оваквих организованих покоља захватили су читаве регије:
 - Билогорски покољ у Славонији и Мославини,
- Илиндански покољи 1941. широм Лике,
- Покољ "Слуњска жетва" на Кордуну,
- Покољи на подручју Баније - нарочито Глина,
- Неколико "србокоља" на подручју Босанске Крајине (долина Сане, Козара и Поткозарје, Поуње)
- Огњена Марија Ливањска
- Стари Брод код Вишеграда
- читави таласи покоља у Херцеговини

Разумијевање начина на који је дехуманизација утабанала пут геноциду није само питање историје, већ и опомена како мржња у језику води ка потпуном губитку људскости.
Да се не заборави!

Текст: Стојан Јанковић

Приредио: Игор Ремс