Тројански коњ као симбол тихог освајања народа и држава

ПИШЕ: Игор Ремс

Од свих коња на свету, најпознатији и најславнији је Тројански коњ. Порекло те легенде, која живи преко три хиљаде година, везана је за чувени Тројански рат ( негде око 1200 пне), опеван у Хомеровој Илијади.

Запад је осмислио стратегију како покорити  народе и дочепати се њихових  ресурса и без рата. Најподмуклија, најпокваренија и најразорнија по Народ и државу јесу зла која су медијски упакована и којима се делује на народну свест. Човека третирају као робу, купују га и тада симбиозом политике и криминала гради се фигуративно Тројански коњ. Лице које они доведу лукавошћу, својом нарацијом и спољашњим манифестацијама, као огртање националном заставом, лагано се увлачи у Народ како би стекао његову наклоност и са таквим понашањем изнутра га ослабио, поделио и довео до уништења.

Парадоксално наш правдољубиви и храбар Народ тешко губи ратове било ко да је непријатељ и то је доказао током своје целе историје. Некадашња Црна Гора је еклатантан пример. Али не може да победи у миру. Наш Народ је вечити губитник у миру, не препознаје ко је заправо, фигуративно, Тројански коњ или Коњи, који су му се увукли под кожу.
У ери рачунара, дигитализације, AI ( вештачке интелигенције),  вирус који напада те системе назван је Тројанац.

Тројански коњ је први познати вирус који је коришћен у Старој Грчкој ( тада није постојао назив Грчка, Грчка је нови назив створен у XIX веку, прим. аутора), за рушење непријатељских оперативних система изнутра издајом. Многи истраживачи налазе да смо у сродству са Тројанцима јер ко осим нас и Тројанаца слави сопствени пораз ( ако се мисли на Бој на Косову пољу је историјски дискутабилан) песмом и игром?

Према античком предању, идеју о Коњу смислио је лукави Одисеј, а направио га је вешти мајстор Епеј. Тако је Тројански коњ постао симбол подвале која долази под маском пријатељства и добрих намера.

ТРОЈАНСКИ КОЊ и ко су Тројански коњи међу нама

Троја није пала зато што су њени зидови били слаби.
Пала је зато што је поверовала онима који су јој донели векикодушни поклон на “дар“.

Вековима непријатељ није могао да нас освоји силом:
ни оружјем, ни војском, ни санкцијама. А онда је пред капије доведен велики “дрвени коњ” разним обећањима као знак мира и симбол народног проспертета! Нашли су коње међу нама који се клањају њиховом богу Мамону и као макрои подводе нас тој изопаченој, старој развратници, подмуклој  Европи.

Тројанци су славили.
Певали.
Отворили капије.
И сами увукли своју пропаст унутар зидина.

У коњу су били сакривени ратници.
У осмеху — превара.
У поклону — уништење.

А данас ?

Данас тројански коњи не долазе са копљем и штитом.
Долазе у оделима.
Са краватама.
Са камерама и обећањима.

Говоре народу оно што народ жели да чује.
Куну се у патриотизам.
Причaју о слободи, правди и напретку —
док изнутра распродају државу, разарају породицу, деле Народ, бришу традицију, изнутра разграђују Цркву.

Најопаснији непријатељ није онај који стоји испред народа
већ онај који се представља као његов спасилац.

Тројански коњ је:
лажно обећање,
куповина гласова,
политика без части,
медијска манипулација,
а сваки поклон је “дар“ који народ касније најскупље плати - одрицањем и порицањем собства.

Да ли смо ишта научили из оне предивне пословице која је остала јер је записана латинским језиком: Historia est magistra vitae?

Као опомена као Дамаклов мач стоје нам над главом “европске вредности”, њихово лицемерје, дупли стандарди, уцене, санкције… зато не веруј слепо речима,
не гледај шта обећавају већ шта раде,
не пуштај у своју кућу, град и државу оне који служе туђим интересима.

Свака пропаст почиње онда када народ изгуби опрез уз „Panem et circenses“ и поверује глумцима који носе маске спасилаца.

Троја није уништена споља.
Троја је уништена изнутра.

Паметан народ не чува само границе —
већ свест и истину, јер шта је Народ који нема своју Прошлост и своје Памћење?

ТРОЈАНСКИ КОЊ је и данас актуелан, ту је међу нама а да ли га ПРЕПОЗНАЈЕМО?