Пете „Годињске звјездане ноћи“ исписале нову страницу културне историје Црмнице

Постоје фестивали који се заврше оног тренутка када се угасе рефлектори. А постоје они који тек тада почињу да живе – у сјећањима људи који су их доживјели. Такве су биле јубиларне, пете „Годињске звјездане ноћи“.

Три дана трајао је програм. Али оно што се догодило између 3. и 5. јула тешко је свести на неколико реченица или статистичких података. Можемо говорити о стотинама посјетилаца, о десетинама умјетника, о бројним спонзорима и пријатељима фестивала. Можемо набројати програме, концерте, изложбе, књижевне вечери и представу. И опет ћемо имати осјећај да смо рекли премало. Јер оно најважније не стаје у извјештај.

Годиње је тих дана дисало посебно. Већ првог дана било је јасно да фестивал прераста оквире које је имао претходних година. Аутомобили су испунили готово сваки слободан метар пута кроз село, од првих кућа на улазу у Годиње па све до простора некадашњег Задружног дома. Посјетиоци су пристизали са свих страна, а процјене говоре да их је током програма било око двјеста педесет – број који је прије само неколико година дјеловао готово незамисливо.

Прва фестивалска ноћ започела је отварањем изложбе „Инвентар неба“ Горана Ћетковића, једног од најзначајнијих савремених црногорских сликара, умјетника чији је опус одавно превазишао националне оквире и пронашао пут до европске ликовне сцене. „Инвентар неба“ је циклус слика у којем је птица доминантан мотив као симбол слободе, а њена крила су симбол духовне вертикале. Његова платна нијесу била само увод у фестивалски програм, већ позив публици да кроз боју, симбол и имагинацију закорачи у свијет у којем се умјетност не посматра – већ доживљава.

Јубиларни фестивал свечано је отворио професор, дипломата и дугогодишњи пријатељ „Годињских звјезданих ноћи“ Миодраг Лекић. Говорећи о фестивалу, Лекић је истакао да његов настанак, трајање и успјех готово имају дозу мистерије, али да одговор вјероватно лежи управо у аутентичности простора и људи који га стварају. Посебно је нагласио да су „Годињске звјездане ноћи“ мјесто сусрета и дијалога, простор у којем нема подјела, већ су сви – „наши“.

Услиједила је промоција романа „Бекос“ Енеса Халиловића, лауреата прошлогодишњег „Косариног вијенца“, чиме је фестивал симболично повезао прошлогодишњег добитника са новим издањем манифестације. Халиловић је навео да је његов роман потреба човјека да каже нешто о себи, нагласивши да му је драго што је први добитник Косариног вијенца и да је веома срећан што га је судбина довела у Годиње, гдје се осјећа као код куће.

А онда је публика присуствовала једном од најупечатљивијих тренутака прве фестивалске вечери. Легенда југословенске рок сцене Дадо Топић управо је у Годињу први пут представио своју збирку поезије „За који живот треба да се родим“, објављену поводом шест деценија његове умјетничке каријере. Казујући своју пјесму „Хеј Југославени“, легендарни музичар није успио да сакрије емоције. Суза која му је склизнула низ лице говорила је више од било које ријечи, а публика је тај тренутак испратила у потпуној тишини, као знак поштовања према умјетнику који је пред њом подијелио дио себе.

Књижевно-музички програм настављен је представљањем романа „Заједно“ Срђана Марјановића, дјела које, баш као и његове пјесме, говори о људима, блискости и потреби да, упркос свим разликама и временима која нас дијеле, останемо заједно.

А онда је публика свједочила музичком наступу двојице великих музичара. Свједочила је двојици људи који су ту ноћ подијелили најдубље дијелове себе – један кроз сузу, други кроз пјесму „Боже мој“, успомени на љубав свог живота.

Посебно мјесто у програму прве фестивалске вечери заузела је додјела књижевне награде „Косарин вијенац“, која из године у годину потврђује своју вриједност као признање савременом књижевном стваралаштву. Овогодишњи лауреат је млади, талентовани барски писац Владимир Вујовић за роман „Разговори с Вјештицом“, а признање му је уручила прослављена драмска умјетница Горица Поповић, чиме је још једном симболично повезан свијет књижевности и позоришта.

Вече је завршило, мало је рећи, изузетним концертом барске рок групе „АкадемиА“, који је претворио камени амбијент Годиња у простор заједничке енергије, пјесме и искрене радости.

Другог дана фестивал је показао и своје друго лице.

Крстарење Скадарским језером спојило је природу, винску традицију и дружење на начин који је тешко дочарати ријечима.

У вечерњим сатима услиједило је предавање Марије Вугделић испред Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера „Под истим звијездама: природа, умјетност и човјек“, којим је још једном потврђено да „Годињске звјездане ноћи“ нијесу само умјетнички, већ и културно-образовни фестивал.

Књижевно вече додатно је оплеменио један од најзначајнијих савремених српских пјесника Драган Јовановић Данилов, који је, говорећи о фестивалу, посебно истакао његов космополитски дух. Подсјетио је да се управо на оваквим мјестима сусрећу традиција и савременост, домаће огњиште и свијет, а да различитости, умјесто да раздвајају, представљају највеће културно богатство. Своје обраћање заокружио је стиховима који су под звјезданим небом Годиња добили посебну снагу.

Посебну емоцију другој фестивалској вечери донијела је Јасенка Лаловић, једна од најчитанијих књижевница региона, чије је стваралаштво дубоко укоријењено управо у црмничком поднебљу. Одрастајући између мора и кршевитих брда, љетње распусте проводила је код бабе у Црмници, гдје је, како и сама каже, добила први подстицај да пише. Зато њене књиге нијесу само романи – оне су чувари језика, обичаја, породичних вриједности и духа Црне Горе. Њен нови роман „40 конака“ симболично почиње управо у Годињу. Тиме је мјесто у којем се фестивал одржава постало и дио књижевности која ће остати.

Књижевно вече заокружио је Радомир Уљаревић, пјесник и издавач који је више од пет деценија посветио књижевности и култури. Као аутор бројних збирки поезије, али и човјек који је покренуо и обликовао неке од најзначајнијих књижевних манифестација у Црној Гори, својим је стиховима достојанствено спустио завјесу на друго фестивалско вече, у којем је ријеч била главни јунак.

Када је на сцену изашла Биљана Крстић са ансамблом „Бистрик“, публика је већ била потпуно препуштена атмосфери. Музика, камен, ноћ и звјездано небо стопили су се у једно. Био је то један од оних тренутака због којих људи путују десетине и десетине километара.

Треће фестивалско вече донијело је још једну новину.

По први пут у историји фестивала изведена је позоришна представа.

Представа „Сафра“, настала по мотивима текста „Важније половице“ Беатрис Курбел и Мирне Рустемовић, а у којој су избриљирале Милица Шћепановић и Марија Лабудовић, показала је колико природно позориште може пронаћи своје мјесто међу књижевношћу, музиком и ликовном умјетношћу. Публика није била само посматрач; постала је дио представе, реаговала, смијала се, ћутала и аплаузом испратила завршетак фестивала, који је затворио његов идејни творац, пјесник Срђан Лековић.

Пет година није много.

Али јесте довољно да једна идеја, настала на ледини испред Срђанове куће, прерасте у манифестацију која данас окупља најзначајнија имена црногорске и регионалне умјетничке сцене.

Успјех овог фестивала је то што није изгубио оно због чега је настао. Након што виде посебну енергију и наступе умјетника на фестивалу, људи оду кући и кажу:

„Ово се не заборавља.“

Послије петих „Годињских звјезданих ноћи“, управо је тај утисак остао најјачи. Да је Годиње тих неколико јулских дана показало да велике културне приче не настају нужно у великим градовима.

Прије пет година Срђан је изговорио једноставну реченицу:

„Ајде да направимо фестивал.“

Данас, пет година касније, послије свега што се у Годињу видјело и доживјело, остаје само једна друга.

„Човјече… је ли могуће ово?“

Јесте.

И тек је почетак.

Јубиларни 5. фестивал подржали су: Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Електропривреда Црне Горе, Општина Бар, Регионални водовод, ДОО Комуналне дјелатности Бар, ДОО Водовод и канализација Бар, Лука Бар, Туристичка организација Бар, Културни центар Бар, Секретаријат за културу Општине Бар, Национални паркови, Пошта ЦГ, Секретаријат за културу Главног града Подгорице, ТВ Подгорица, Служба заштите и спашавања Општине Бар, VG e FISKAL DOO, Графички студио „Круг“, Media Pro-Studio Petović, Влатко Томашевић, Владо Радоњић, Бар Инфо, Радио Бар, Радио Д, Радио Д Плус, Бранко Ђуришић, Радован Побор, Дарко Пајовић, Лука Пајовић, Драго Перазић, Марко Косовић, Огњен Ђуришић, Веко Веловић, Winners & CO и Братство Лековић.

Текст и фото: Д. Лековић/ТВ Подгорица