IN MEMORIAM: Преминуо Веселин Видов Ћетковић, оснивач и душа „Дана Заграђа“

Веселин Видов Ћетковић, дугогодишњи културни прегалац, оснивач и носећи дух манифестације „Дани Заграђа“, преминуо је данас у Клиничком центру Србије у Београду, након дуге и тешке болести, у 78. години живота.

Његовим одласком угашен је један изузетан живот, али и једна ријетко виђена, истрајна енергија која је деценијама покретала културни живот Сутомора, Заграђа и ширег подручја Бара. Отишао је човјек који није градио каријеру, већ заједницу. Који није тражио признања, али је својим дјелом постао мјера истинске културне посвећености.

Рођен 11. марта 1948. године у Фекетићу, у Војводини, у породици црногорског поријекла, Веселин Ћетковић у себи је носио снажан осјећај припадности, одговорности и трајања. Тај унутрашњи код одредио је и његов животни пут – ненаметљив, али постојан; скроман, али велик по резултатима.

По образовању машински инжењер, радно и животно везан за Београд, свој најдубљи траг, поред Београда,  оставио је у Сутомору, тачније у Заграђу, гдје је створио нешто што је превазишло оквире једне манифестације. „Дани Заграђа“ постали су симбол културе која не зависи од институција, буџета и формалних структура, већ од воље, визије и личне жртве. "Дани Заграђа" било су и најбоља могућа промоција туризма и нашег дијела Приморја. 

Дуже од три деценије непрекидног рада на промоцији културе Црне Горе и Србије, пјесника и књижевника који стварају на ћирилици и српском језику.
Више од 1300 културно-забавних програма. Десетине хиљада посјетилаца.
Без системске подршке. Са личним улагањима и помоћи малобројних пријатеља.

У боровој шуми крај Спичанског поља, на свом имању у Заграђу, Ћетковић је годинама окупљао пјеснике, писце, гусларе, глумце, музичаре, умјетнике и публику из читавог региона. Књижевне вечери, концерти, изложбе, сабори, хуманитарне акције и спортски догађаји чинили су програм који је обимом и квалитетом стајао раме уз раме са репертоарима бројних јавних установа културе.

Посебно мјесто у сјећањима заузима његово домаћинство – широм отворено, искрено и ненаметљиво. Трпеза је била дио културе коју је стварао. Храна, пиће и разговор нису били додатак програму, већ његов природни наставак. Код Веселина Ћетковића нико није био пролазник – свако је био гост.

Његова хуманост није била декларативна. Као дугогодишњи добровољни давалац крви, најдрагоцјенију течност је даровао више од 80 пута, а акције добровољног давалаштва редовно су биле дио „Дана Заграђа“. Тиме је култури додао најважнију димензију – бригу за човјека.

Иако је био свјестан изазова, зависти и неразумијевања, никада није одустајао. Вјеровао је у снагу вјере, наде и љубави, сматрајући да без њих ни појединац ни заједница не могу опстати. Управо том вјером носио је све године рада, често тихо, без јавне подршке, али са снажним осјећајем смисла.

Смрћу Веселина Видовог Ћетковића, Сутоморе је изгубило свог најупорнијег културног домаћина, Бар једног од најзначајнијих прегалаца ван институционалних оквира, а Заграђе човјека који му је подарио идентитет, ритам и памћење.

Оно што је створио остаје. У људима. У сјећањима. У мјесту које ће га памтити дуже него што трају љета.

Вријеме и мјесто сахране биће накнадно објављени.

Миленко Јовановић