Igor Rems u „Stvaranju“: Savremena bugarska poezija u novom ruhu

U najnovijem troboju za jul, avgust i septembar 2025. godine književnog časopisa Udruženja književnika Crne Gore „Stvaranje“, objavljeni su prepjevi poezije dvije savremene bugarske pjesnikinje — Natalije Nedjalkove i Svetle Gunčeve — koje potpisuje naš sugrađanin, umjetnik i pjesnik Igor Rems, ujedno saradnik i kolumnista "Barskog portala".

Časopis „Stvaranje“ predstavlja najstariji književni časopis u Crnoj Gori. Prvi broj objavljen je u oktobru 1946. godine, štampan u „Obodu“, a njegovi osnivači bili su Mihailo Lalić, Janko Đonović i Mirko Banjević. Tokom decenija, urednički pečat časopisu davali su istaknuti književni stvaraoci, među kojima i Ranko Jovović i Garo Jovanović, sve do sadašnjeg glavnog urednika Aleksandra Ćukovića.

Iako je „Stvaranje“ vremenom izraslo u jednu od ključnih institucija crnogorske kulture i književnosti, ta činjenica nije bila dovoljna da mu u jednom periodu bude obezbijeđena stabilna institucionalna podrška. Naprotiv, tokom vladavine bivše vlasti, časopis je ostao bez redovnih donacija iz državnog budžeta, što je ozbiljno otežalo njegovo kontinuirano izlaženje.

Ni u narednom periodu nije došlo do suštinskog poboljšanja finansijskog statusa časopisa, iako je izostala vrsta pritisaka kakvima je ranije bio izložen. „Stvaranje“ tako i danas, uprkos svom značaju, opstaje prije svega zahvaljujući posvećenosti autora, uredništva i vjeri da kulturne institucije trajne vrijednosti zaslužuju sistemsku i dugoročnu podršku.

-----------------------------------

SENKA SENKI

Učiš vremenom da voliš loše vr eme, 

da čuješ tišinu, 

na stotinu jezika da ćutiš

i na onima kojima niko više ne govori.

Shvataš da si senka sopstvene senke.

To je igra svetlosti, 

njena nefokusirana refleksija.

                          Natalija Nedjalkova

NEKADA 

U uglu mog života, 
na kraju, 
gde zalazak sunca zalazi poput vatrenog flaminga, 
među čupercima suve trave bio je Raj.
Prugastim očima sam te gledala, milovao si me. 
Svet se blagorazumno negde povukao. 
Iznad tebe - moje grudi, belje od lotosa. 
Haljina koju sam nosila, uznemirujuće i nevino nas je razdvojila. 
Zraci su bili nemilosrdni tog dana,
 a avgustovska zemlja je bila tako tvrda. 
Ali haljina kojom sam ti prekrila oči, mirisala je na ruzmarin i nezaboravnik.
                    Svetla Gunčeva